Цена руске нафте типа Urals пала је испод нивоа на ком је заснован руски државни буџет, након што је договор између САД и Ирана ублажио страхове од поремећаја у снабдевању енергентима.
Према тржишним подацима, Urals се сада продаје испод цене коју је Москва користила као основу за прорачун буџетских прихода. То представља нови притисак на руске јавне финансије, које се већ налазе под теретом високих војних издатака и западних санкција.
Пад цене уследио је након што су се смањиле тензије око Ирана, што је довело до слабљења глобалне цене нафте. Када страх од рата и прекида испорука попусти, тржиште обично реагује падом цена, а то директно погађа земље које велики део буџета пуне од извоза енергената.
За Русију је посебно проблематично то што се њена нафта већ продаје уз попуст у односу на референтне светске сорте, због санкција, ограничења цена и тежег приступа западном осигурању, превозу и финансијским услугама.
Нижи приходи од нафте могли би да закомпликују финансирање државне потрошње, укључујући војне расходе, социјална давања и подршку привреди.
Москва је последњих година успела да преусмери велики део извоза нафте ка Азији, пре свега Индији и Кини, али то је често подразумевало ниже цене, дуже транспортне руте и веће трошкове логистике.
Пад Urals-а испод буџетске границе показује колико су руски приходи осетљиви на глобалне енергетске шокове. Иако Кремљ покушава да прикаже економију као отпорну на санкције, сваки дужи период јефтиније нафте могао би да отвори озбиљне рупе у буџету.
У тренутку када Русија води скуп рат и истовремено покушава да одржи стабилност домаће економије, пад цене нафте постаје један од најопаснијих удара на финансијску основу руске државе.
