Ирански напад на америчку војну базу у Бахреину натерао је Вашингтон да преиспита обим и распоред свог војног присуства на Блиском истоку.
База у Бахреину има огроман значај за америчку морнарицу, јер је седиште Пете флоте САД и једно од кључних упоришта америчког присуства у Персијском заливу.
Напад је показао колико су америчке базе у региону изложене иранским ракетама и дроновима. Иако Вашингтон годинама гради систем заштите својих објеката у Заливу, нова ескалација је отворила питање да ли су велике и фиксне базе постале превише лаке мете.
Амерички званичници сада разматрају могућност да део снага буде распоређен на већој удаљености од Ирана, као и да се војна средства распореде на више мањих локација, уместо да буду концентрисана у неколико великих база.
Такво преиспитивање не значи нужно потпуно повлачење САД из региона, али указује на могућу промену стратегије. Вашингтон би могао да задржи снажно присуство, али уз мање предвидљив распоред трупа, авиона, бродова и система противваздушне одбране.
Проблем за САД је што се њихови савезници у Заливу налазе у изузетно осетљивој позицији. Са једне стране зависе од америчке безбедносне заштите, а са друге стране страхују да би присуство америчких база могло да их претвори у директне мете у сваком новом сукобу са Ираном.
Иран је последњих месеци више пута показао да може да погоди или озбиљно угрози америчке и савезничке објекте широм региона, од Бахреина и Кувајта до Катара и Уједињених Арапских Емирата.
Због тога у Вашингтону расте уверење да стара војна архитектура на Блиском истоку више не одговара новој реалности, у којој јефтини дронови и балистичке ракете могу да угрозе базе вредне милијарде долара.
Америчка војска сада покушава да пронађе равнотежу између два циља: да остане довољно близу како би могла брзо да делује у региону, али и довољно заштићена да не буде рањива на први талас иранског удара.
Напад на базу у Бахреину тако би могао да постане прекретница у америчкој политици на Блиском истоку — не зато што САД напуштају регион, већ зато што више не могу да рачунају да су њихова најважнија упоришта недодирљива.
