Italijanska premijerka Đorđa Meloni gura veliku reformu izbornog sistema uoči parlamentarnih izbora koji bi mogli biti održani već u aprilu sledeće godine, što je izazvalo žestoke reakcije opozicije.
Predlog zakona, koji ulazi u parlamentarnu raspravu, predviđa proporcionalni sistem sa takozvanom „većinskom nagradom“. To znači da bi koalicija koja osvoji najviše glasova mogla da dobije dodatna mesta u parlamentu, kako bi obezbedila stabilnu većinu i mogla da vlada čitav mandat.
Prema predloženim pravilima, bonus bi mogao da iznosi do 17,5 odsto parlamentarnih mesta. Da bi koalicija dobila taj dodatak, stranke bi morale da nastupe sa zajedničkim programom i da unapred dogovore kandidata za premijera.
Pobednička koalicija bi, takođe, morala da osvoji najmanje 42 odsto glasova. Ukoliko nijedna koalicija ne dostigne taj prag, dodatna mesta bi se delila proporcionalno.
Meloni brani reformu tvrdnjom da je Italiji potrebna politička stabilnost posle godina nestabilnih vlada. Ona je poručila da je Italija danas viđena kao „sidro stabilnosti u Evropi“ i da ne želi povratak na vreme čestih kriza i smena vlasti.
Prema njenom objašnjenju, predloženi sistem ostaje proporcionalan, ali omogućava onome ko dobije najviše glasova da ima većinu potrebnu za upravljanje zemljom tokom pet godina.
Opozicija, međutim, tvrdi da se ne radi o stabilnosti, već o pokušaju vladajuće desnice da promeni pravila igre uoči izbora.
Liderka Demokratske partije Eli Šlajn poručila je da opozicija neće dozvoliti usvajanje ovakvog izbornog zakona, navodeći da su pojedini delovi predloga „jasno neustavni“.
Iz iste stranke stižu i ocene da je reč o „autoritarnom planu“ koji koncentriše vlast u rukama jedne osobe.
Kritičari upozoravaju da se italijanski politički sistem ponovo vraća staroj praksi u kojoj najveće stranke prilagođavaju izborni zakon sopstvenim interesima, umesto da grade pravila koja će važiti jednako za sve.
Predlog je upoređen sa spornim izbornim zakonom iz 2005. godine, donetim u vreme Silvija Berluskonija, koji je takođe predviđao većinski bonus. Taj zakon je kasnije, 2013. godine, oborio Ustavni sud Italije.
Dodatnu polemiku izazvala je i odredba po kojoj bi manje stranke morale da prikupe 500.000 potpisa da bi mogle da učestvuju na izborima.
Ta mera se u italijanskoj javnosti tumači kao udar na manje političke pokrete, posebno na pokret Futuro Nazionale bivšeg generala Roberta Vanačija, koji se pozicionira na tvrdoj desnici.
Politički analitičari ocenjuju da sama činjenica da vlast menja izborni zakon pred izbore pokazuje izvesnu nesigurnost u taboru Đorđe Meloni.
Reforma je zato mnogo više od tehničke izmene izbornih pravila. Ona je postala nova velika politička bitka u Italiji — između vlasti koja tvrdi da traži stabilnost i opozicije koja upozorava da se demokratija ne sme pretvarati u sistem krojen za jednu koaliciju.
