Италијанска премијерка Ђорђа Мелони гура велику реформу изборног система уочи парламентарних избора који би могли бити одржани већ у априлу следеће године, што је изазвало жестоке реакције опозиције.
Предлог закона, који улази у парламентарну расправу, предвиђа пропорционални систем са такозваном „већинском наградом“. То значи да би коалиција која освоји највише гласова могла да добије додатна места у парламенту, како би обезбедила стабилну већину и могла да влада читав мандат.
Према предложеним правилима, бонус би могао да износи до 17,5 одсто парламентарних места. Да би коалиција добила тај додатак, странке би морале да наступе са заједничким програмом и да унапред договоре кандидата за премијера.
Победничка коалиција би, такође, морала да освоји најмање 42 одсто гласова. Уколико ниједна коалиција не достигне тај праг, додатна места би се делила пропорционално.
Мелони брани реформу тврдњом да је Италији потребна политичка стабилност после година нестабилних влада. Она је поручила да је Италија данас виђена као „сидро стабилности у Европи“ и да не жели повратак на време честих криза и смена власти.
Према њеном објашњењу, предложени систем остаје пропорционалан, али омогућава ономе ко добије највише гласова да има већину потребну за управљање земљом током пет година.
Опозиција, међутим, тврди да се не ради о стабилности, већ о покушају владајуће деснице да промени правила игре уочи избора.
Лидерка Демократске партије Ели Шлајн поручила је да опозиција неће дозволити усвајање оваквог изборног закона, наводећи да су поједини делови предлога „јасно неуставни“.
Из исте странке стижу и оцене да је реч о „ауторитарном плану“ који концентрише власт у рукама једне особе.
Критичари упозоравају да се италијански политички систем поново враћа старој пракси у којој највеће странке прилагођавају изборни закон сопственим интересима, уместо да граде правила која ће важити једнако за све.
Предлог је упоређен са спорним изборним законом из 2005. године, донетим у време Силвија Берлусконија, који је такође предвиђао већински бонус. Тај закон је касније, 2013. године, оборио Уставни суд Италије.
Додатну полемику изазвала је и одредба по којој би мање странке морале да прикупе 500.000 потписа да би могле да учествују на изборима.
Та мера се у италијанској јавности тумачи као удар на мање политичке покрете, посебно на покрет Futuro Nazionale бившег генерала Роберта Ваначија, који се позиционира на тврдој десници.
Политички аналитичари оцењују да сама чињеница да власт мења изборни закон пред изборе показује извесну несигурност у табору Ђорђе Мелони.
Реформа је зато много више од техничке измене изборних правила. Она је постала нова велика политичка битка у Италији — између власти која тврди да тражи стабилност и опозиције која упозорава да се демократија не сме претварати у систем кројен за једну коалицију.
