Европа се све отвореније понаша као да је рат са Русијом реална могућност, а не више само далека претња.
Све више влада најављује повећање војних буџета, планове мобилизације, мере цивилне заштите и припрему становништва за могући шири сукоб.
Посебну пажњу изазвала је изјава шефа пољске спољне обавештајне службе Павела Шоте, који је упозорио да је ниво руске агресије веома висок и да је ризик од војног сукоба стваран.
Он је поручио да Пољска мора да делује као да је рат са Русијом неизбежан, јер би чекање да сукоб почне било прекасно.
Шота је оценио да Москва систематски помера црвене линије, тестира реакције НАТО-а и источни бок Алијансе види као препреку својим империјалним амбицијама.
Према његовим речима, Русија би могла годинама да настави рат у Украјини, да жртвује сопствену економију и да прошири хибридне операције против чланица НАТО-а, посебно у балтичком региону.
У тексту се оцењује да Европа више не говори о дипломатији, већ о сценаријима ескалације, војним плановима и припремама за нову фазу кризе.
Немачка поново расправља о војној обавези, Пољска убрзано гради једну од највећих армија у Европи, а чланице НАТО-а подижу војну потрошњу ка пет одсто БДП-а.
Истовремено, широм континента појављују се кампање цивилне заштите, упутства за становништво и поруке да се грађани припреме за нестабилност.
Аутор текста упозорава да такви потези не личе на понашање влада које очекују мир, већ на понашање власти које психолошки и финансијски припремају народ за рат.
Посебно се истиче опасност да рат постане самоиспуњавајуће пророчанство. Када једна страна мобилизацију представи као одбрану, друга је тумачи као претњу, па свака нова мера води ка новој контрамери.
У тексту се тврди да се европска економска криза, јавни дугови, раст војних трошкова и сукоб у Украјини све више спајају у један опасан процес.
Оцењује се да Европа не може истовремено да финансира социјалну државу, зелену агенду и огромно ширење војних буџета без озбиљних последица.
Украјина се описује као катализатор шире кризе, али не и као њена крајња тачка.
Према овој процени, 2026. година означава убрзање геополитичке нестабилности, 2027. носи највећи ризик од ширег међународног рата, док би економске последице могле да се продубе током 2028. године.
Закључак је да Европа више не припрема стратегију за избегавање рата, већ све отвореније припрема своје становништво за могућност да рат заиста дође.
