Rekordni junski toplotni talas u Evropi bio bi „gotovo nemoguć“ bez klimatskih promena izazvanih ljudskim delovanjem, pokazuje nova naučna analiza.
Veliki delovi kontinenta ove nedelje su se našli pod izuzetno visokim temperaturama, dok je takozvana toplotna kupola zadržavala vreli vazduh nad regionom. Francuska, Velika Britanija, Španija i Švajcarska zabeležile su nove junske temperaturne rekorde.
Istraživači su analizirali tri najtoplija dana i noći tokom ovog talasa i uporedili ih sa sličnim događajima iz 1976. i 2003. godine, kada je globalna temperatura bila niža.
Prema njihovim nalazima, dnevne i noćne temperature zabeležene tokom sadašnjeg toplotnog talasa bile bi praktično nemoguće pre 50 godina.
Naučnici navode da se Zemlja u poslednjih pet decenija zagrejala za gotovo 1,1 stepen Celzijusa, što je značajno povećalo verovatnoću ekstremnih vrućina. Procenjuje se da bi sličan toplotni talas u junu 1976. godine bio oko 3,5 stepeni Celzijusa hladniji.
Posebno su zabrinjavajuće visoke noćne temperature. Francuska je između 24. i 25. juna zabeležila najtopliju noć u svojoj istoriji, dok je ekstremna noćna vrućina u Evropi sada oko 100 puta verovatnija nego tokom smrtonosnog talasa 2003. godine.
Istraživači su proučili uslove u 854 grada u 30 evropskih zemalja i utvrdili da je 45 odsto njih oborilo ili bilo blizu obaranja rekorda po indeksu toplotnog stresa, koji uzima u obzir temperaturu, vlažnost, sunčevo zračenje i vetar.
Toplotni talas već je izazvao ozbiljne posledice širom kontinenta. U Španiji je, prema procenama sistema za praćenje smrtnosti, za četiri dana registrovano više od 200 smrtnih slučajeva povezanih sa vrućinom, dok se u Francuskoj najmanje 48 ljudi utopilo tražeći spas od visokih temperatura.
Ekstremno vreme dovelo je i do zatvaranja škola, poremećaja u železničkom saobraćaju, nestanaka struje i privremenog zatvaranja turističkih atrakcija.
Naučnici upozoravaju da će Evropa, kao kontinent koji se najbrže zagreva na svetu, sve češće biti izložena dužim, jačim i opasnijim toplotnim talasima, ukoliko se značajno ne smanje emisije gasova sa efektom staklene bašte.
