Рекордни јунски топлотни талас у Европи био би „готово немогућ“ без климатских промена изазваних људским деловањем, показује нова научна анализа.
Велики делови континента ове недеље су се нашли под изузетно високим температурама, док је такозвана топлотна купола задржавала врели ваздух над регионом. Француска, Велика Британија, Шпанија и Швајцарска забележиле су нове јунске температурне рекорде.
Истраживачи су анализирали три најтоплија дана и ноћи током овог таласа и упоредили их са сличним догађајима из 1976. и 2003. године, када је глобална температура била нижа.
Према њиховим налазима, дневне и ноћне температуре забележене током садашњег топлотног таласа биле би практично немогуће пре 50 година.
Научници наводе да се Земља у последњих пет деценија загрејала за готово 1,1 степен Целзијуса, што је значајно повећало вероватноћу екстремних врућина. Процењује се да би сличан топлотни талас у јуну 1976. године био око 3,5 степени Целзијуса хладнији.
Посебно су забрињавајуће високе ноћне температуре. Француска је између 24. и 25. јуна забележила најтоплију ноћ у својој историји, док је екстремна ноћна врућина у Европи сада око 100 пута вероватнија него током смртоносног таласа 2003. године.
Истраживачи су проучили услове у 854 града у 30 европских земаља и утврдили да је 45 одсто њих оборило или било близу обарања рекорда по индексу топлотног стреса, који узима у обзир температуру, влажност, сунчево зрачење и ветар.
Топлотни талас већ је изазвао озбиљне последице широм континента. У Шпанији је, према проценама система за праћење смртности, за четири дана регистровано више од 200 смртних случајева повезаних са врућином, док се у Француској најмање 48 људи утопило тражећи спас од високих температура.
Екстремно време довело је и до затварања школа, поремећаја у железничком саобраћају, нестанака струје и привременог затварања туристичких атракција.
Научници упозоравају да ће Европа, као континент који се најбрже загрева на свету, све чешће бити изложена дужим, јачим и опаснијим топлотним таласима, уколико се значајно не смање емисије гасова са ефектом стаклене баште.

