Европске владе све више преиспитују своју зависност од америчке компаније „Палантир“, чије платформе за анализу података имају важну улогу у одбрамбеним, полицијским и обавештајним системима широм света.
Холандија је последња у низу земаља која је најавила кораке ка смањењу сарадње са овом компанијом, уз циљ да у року од две године пронађе потпуну алтернативу.
Холандски државни секретар за одбрану Дерк Босвајк изјавио је пред посланицима да се мора пронаћи „потпуна алтернатива“ „Палантиру“ у року од две године.
Он је навео да Холандија користи „Палантир“ од 2010. године, али у веома ограниченом, сегментираном и малом обиму.
Ипак, влада ради на стратегији за смањење зависности од те компаније, како би могла што пре да делује независно. Документи достављени холандском парламенту показују да се тражи европска алтернатива.
Босвајкова изјава уследила је након питања посланице Мишел Јагтенберг, која је оценила да компанија има расистичку и антидемократску идеологију и затражила да влада прекине сарадњу.
То се надовезује на предлог усвојен 2025. године, којим је затражено да холандска влада постане независнија од „Палантира“ и да пронађе решења под европским руководством.
Холандија није усамљена у овом ставу. Недавни извештај британског парламента оценио је да програми ове компаније представљају неприхватљиву слабу тачку за британску владу.
Швајцарска је најмање девет пута одбила понуде „Палантира“ из безбедносних разлога, док и Данска тражи домаће алтернативе.
„Палантир“ тврди да његови системи обрађују огромне количине података како би корисницима омогућили да постављају сложена питања и добијају одговоре.
Један од најпознатијих производа компаније је софтвер „Готам“, који се користи за доношење одлука и у војним системима.
Управо је та примена изазвала бројне контроверзе, јер критичари упозоравају на ризике по приватност, транспарентност и основна права.
Суоснивач „Палантира“ Питер Тил и извршни директор Алекс Карп већ су дуже време предмет критика у Европи и Сједињеним Америчким Државама.
Карп је у разговорима са инвеститорима изјављивао да је софтвер компаније намењен и употреби као смртоносно оружје, што је додатно појачало забринутост јавности.
Организације за заштиту људских права, међу којима је и „Амнести интернешенел“, упозоравају да рад са огромним количинама података може створити озбиљне ризике по приватност и контролу над осетљивим информацијама.
Посебно је критикован уговор са британском Националном здравственом службом, због страха да би јавни здравствени подаци могли да буду недовољно заштићени или касније комерцијално искоришћени.
„Палантир“ је 2024. године потписао и споразум са израелском војском за подршку мисијама повезаним са ратом у Гази, док се његов софтвер у Сједињеним Америчким Државама користи и у раду имиграционих служби.
Неколико европских влада већ користи технологије „Палантира“, нарочито у секторима одбране, полиције и обавештајних служби, али се обим примене разликује од земље до земље.
Уједињено Краљевство потписало је уговор са „Палантиром“ као главним добављачем за Националну здравствену службу, али је парламентарни одбор затражио да се сарадња прекине 2027. године, по истеку уговора, и да се пронађе домаћи добављач.
„Палантир“ има и трогодишњи уговор са британским Министарством одбране, вредан 276 милиона евра, за подршку стратешком, тактичком и оперативном доношењу одлука у реалном времену.
У Немачкој поједине полицијске снаге у Баварској, Хесену и Северној Рајни-Вестфалији користе ограничену верзију „Готама“ за истраге тешких кривичних дела, укључујући тероризам.
Ипак, немачка војска је, према извештајима, поручила да неће склапати уговоре са америчким компанијама, укључујући „Палантир“.
Немачка влада сада разматра европске алтернативе, међу којима се помиње француска компанија „Шапс вижн“.
Данска је раније имала седмогодишњи уговор са „Палантиром“ за платформе за надзор и анализу података, али је недавно најавила да ће тражити домаћа решења.
Шпанија је 2023. године потписала уговор вредан 16,5 милиона евра, а према локалним извештајима, више од 40 компанија у тој земљи користи софтвер „Палантира“.
Иако се у јавном сектору све више преиспитује сарадња са овом компанијом, интересовање приватних европских инвеститора и даље је велико.
Истраживање показује да је више од 100 великих европских банака, управљача имовином и пензионих фондова током претходне године повећало улагања у акције „Палантира“.
Случај „Палантира“ зато све више постаје симбол шире расправе о технолошкој суверености Европе, заштити података и зависности од америчких дигиталних система у најосетљивијим областима државне безбедности.
