Evropske vlade sve više preispituju svoju zavisnost od američke kompanije „Palantir“, čije platforme za analizu podataka imaju važnu ulogu u odbrambenim, policijskim i obaveštajnim sistemima širom sveta.
Holandija je poslednja u nizu zemalja koja je najavila korake ka smanjenju saradnje sa ovom kompanijom, uz cilj da u roku od dve godine pronađe potpunu alternativu.
Holandski državni sekretar za odbranu Derk Bosvajk izjavio je pred poslanicima da se mora pronaći „potpuna alternativa“ „Palantiru“ u roku od dve godine.
On je naveo da Holandija koristi „Palantir“ od 2010. godine, ali u veoma ograničenom, segmentiranom i malom obimu.
Ipak, vlada radi na strategiji za smanjenje zavisnosti od te kompanije, kako bi mogla što pre da deluje nezavisno. Dokumenti dostavljeni holandskom parlamentu pokazuju da se traži evropska alternativa.
Bosvajkova izjava usledila je nakon pitanja poslanice Mišel Jagtenberg, koja je ocenila da kompanija ima rasističku i antidemokratsku ideologiju i zatražila da vlada prekine saradnju.
To se nadovezuje na predlog usvojen 2025. godine, kojim je zatraženo da holandska vlada postane nezavisnija od „Palantira“ i da pronađe rešenja pod evropskim rukovodstvom.
Holandija nije usamljena u ovom stavu. Nedavni izveštaj britanskog parlamenta ocenio je da programi ove kompanije predstavljaju neprihvatljivu slabu tačku za britansku vladu.
Švajcarska je najmanje devet puta odbila ponude „Palantira“ iz bezbednosnih razloga, dok i Danska traži domaće alternative.
„Palantir“ tvrdi da njegovi sistemi obrađuju ogromne količine podataka kako bi korisnicima omogućili da postavljaju složena pitanja i dobijaju odgovore.
Jedan od najpoznatijih proizvoda kompanije je softver „Gotam“, koji se koristi za donošenje odluka i u vojnim sistemima.
Upravo je ta primena izazvala brojne kontroverze, jer kritičari upozoravaju na rizike po privatnost, transparentnost i osnovna prava.
Suosnivač „Palantira“ Piter Til i izvršni direktor Aleks Karp već su duže vreme predmet kritika u Evropi i Sjedinjenim Američkim Državama.
Karp je u razgovorima sa investitorima izjavljivao da je softver kompanije namenjen i upotrebi kao smrtonosno oružje, što je dodatno pojačalo zabrinutost javnosti.
Organizacije za zaštitu ljudskih prava, među kojima je i „Amnesti internešenel“, upozoravaju da rad sa ogromnim količinama podataka može stvoriti ozbiljne rizike po privatnost i kontrolu nad osetljivim informacijama.
Posebno je kritikovan ugovor sa britanskom Nacionalnom zdravstvenom službom, zbog straha da bi javni zdravstveni podaci mogli da budu nedovoljno zaštićeni ili kasnije komercijalno iskorišćeni.
„Palantir“ je 2024. godine potpisao i sporazum sa izraelskom vojskom za podršku misijama povezanim sa ratom u Gazi, dok se njegov softver u Sjedinjenim Američkim Državama koristi i u radu imigracionih službi.
Nekoliko evropskih vlada već koristi tehnologije „Palantira“, naročito u sektorima odbrane, policije i obaveštajnih službi, ali se obim primene razlikuje od zemlje do zemlje.
Ujedinjeno Kraljevstvo potpisalo je ugovor sa „Palantirom“ kao glavnim dobavljačem za Nacionalnu zdravstvenu službu, ali je parlamentarni odbor zatražio da se saradnja prekine 2027. godine, po isteku ugovora, i da se pronađe domaći dobavljač.
„Palantir“ ima i trogodišnji ugovor sa britanskim Ministarstvom odbrane, vredan 276 miliona evra, za podršku strateškom, taktičkom i operativnom donošenju odluka u realnom vremenu.
U Nemačkoj pojedine policijske snage u Bavarskoj, Hesenu i Severnoj Rajni-Vestfaliji koriste ograničenu verziju „Gotama“ za istrage teških krivičnih dela, uključujući terorizam.
Ipak, nemačka vojska je, prema izveštajima, poručila da neće sklapati ugovore sa američkim kompanijama, uključujući „Palantir“.
Nemačka vlada sada razmatra evropske alternative, među kojima se pominje francuska kompanija „Šaps vižn“.
Danska je ranije imala sedmogodišnji ugovor sa „Palantirom“ za platforme za nadzor i analizu podataka, ali je nedavno najavila da će tražiti domaća rešenja.
Španija je 2023. godine potpisala ugovor vredan 16,5 miliona evra, a prema lokalnim izveštajima, više od 40 kompanija u toj zemlji koristi softver „Palantira“.
Iako se u javnom sektoru sve više preispituje saradnja sa ovom kompanijom, interesovanje privatnih evropskih investitora i dalje je veliko.
Istraživanje pokazuje da je više od 100 velikih evropskih banaka, upravljača imovinom i penzionih fondova tokom prethodne godine povećalo ulaganja u akcije „Palantira“.
Slučaj „Palantira“ zato sve više postaje simbol šire rasprave o tehnološkoj suverenosti Evrope, zaštiti podataka i zavisnosti od američkih digitalnih sistema u najosetljivijim oblastima državne bezbednosti.
