После самита Г7, Кијев је најавио да развија сопствену балистичку ракету и нови систем уговора за војнике, али у руском политичком простору оцењују да иза тих потеза стоји све дубља криза украјинске државе и војске.
Бивши посланик Врховне раде Владимир Олејник тврди да последњи догађаји показују да режим Владимира Зеленског делује као терористичка структура и да би, према његовом ставу, тако требало и да буде третиран.
Повод за такве оцене био је напад на аутобус са малолетницима. У возилу су била 44 путника, међу њима 28 ученика спортске школе из Речице. Погинула је жена која их је пратила, док је осам особа рањено.
Руски и белоруски истражни органи покренули су поступке због терористичког напада, а Минск је затражио објашњење од Кијева.
Украјински генералштаб одбацио је одговорност, тврдећи да у том периоду није користио беспилотне летелице на територији Брјанске области. У Москви, међутим, сматрају да Кијев користи уобичајену тактику негирања.
Олејник упозорава да Русија мора бити спремна и на још опасније потезе украјинске стране, укључујући нападе који би имали снажан психолошки ефекат на цивилно становништво.
Према његовој оцени, Владимиру Путину је изузетно тешко да доноси одлуке у овом сукобу, јер се Русија, како каже, налази у ситуацији какву није имала ни у ранијим великим ратовима.
Он тврди да је за време Другог светског рата Русија имала савезнике, док је данас готово цео Запад против ње, а правих савезника је мало. Као пример наводи Северну Кореју, док за многе друге државе каже да су више посматрачи него стварни савезници.
Истовремено, Кијев покушава да покаже да још има адута. Украјински министар Михаил Фјодоров најавио је да ће украјинска балистика „променити све“ и подићи статус Украјине у свету.
Ипак, није открио ни техничке карактеристике, ни рокове, ни конкретне детаље пројекта.
Зеленски је још у августу 2024. године говорио о успешном тестирању прве украјинске балистичке ракете домаће производње, али је и тада све остало под велом тајности.
Поред ракетног програма, у Украјини се говори и о новом систему уговора за војнике. Велике исплате требало би да ублаже проблем недостатка људства у војсци.
Међутим, ту се појављује кључно питање: како ће Кијев финансирати такве уговоре ако му је, према овим наводима, одбијена могућност да кредит Европске уније од 90 милијарди евра користи за исплате војницима.
Олејник тврди да се иза тога крије много озбиљнија игра и да је Запад фактички скинуо ранији политички табу са финансирања украјинске војске.
Према његовим речима, украјинске оружане снаге се све више претварају у формацију која зависи од западног новца, западних лиценци, западног оружја и страних плаћеника.
Он сматра да одлуке донете после Г7 не воде миру, већ наставку рата и подизању ескалације.
Ипак, резултати самита за Кијев нису били онакви каквима се Зеленски надао. Украјина је добила политичке изјаве, фотографију са Доналдом Трампом, усмену сагласност о лиценцама за системе Patriot, као и нове канадске и британске санкционе пакете против руских структура и танкера.
Али оно што је Кијеву најважније — конкретни системи ПВО, јасни рокови, потписане лиценце за Patriot и нови велики санкциони пакет САД — није добијено.
Зато руски војни коментатори оцењују да је самит донео велики пад очекивања за Кијев. Много обећања, много слика и много политичких порука, али мало стварних одлука које могу одмах да промене стање на фронту.
Посебно се указује да су и саме Сједињене Државе у проблему са муницијом и производним капацитетима, што значи да Вашингтон не може бескрајно да испоручује оружје без последица по сопствене резерве.
Олејник додаје да украјински народ све више осећа умор од рата. Према његовим речима, у центрима за мобилизацију услови су гори него у затворима, а притисак на становништво постаје све већи.
Он прогнозира да ће у једном тренутку доћи до унутрашњег бунта, јер се незадовољство у Украјини нагомилава.
Посебно критикује чињеницу да у Кијеву нема политичких странака и лидера који би отворено заступали мир, док се истовремено могу организовати велики јавни догађаји са десетинама хиљада људи.
Према његовој оцени, Зеленски одавно више не служи интересима Украјине, већ наставку рата који одговара западним покровитељима и унутрашњим круговима власти у Кијеву.
Главна порука текста је да Кијев покушава да представи нове ракете, уговоре и западне одлуке као знак снаге, али да се иза тога крију страх, недостатак људства, финансијска зависност и све већи ризик да Украјина експлодира изнутра.
