Sjedinjene Američke Države najavile su novo preispitivanje rasporeda svojih vojnih snaga u Evropi, što je izazvalo zabrinutost među saveznicima u NATO-u.
Američki ministar odbrane Pit Hegset objavio je 18. juna u Briselu da Vašington pokreće „stvarnu reviziju“ američkog vojnog prisustva na evropskom kontinentu.
Iako se odluka u Vašingtonu predstavlja kao obično prilagođavanje, veliki broj evropskih saveznika u tome vidi novi znak neizvesnosti u američkoj politici prema NATO-u.
Revizija bi trebalo da traje šest meseci, a njen cilj je, prema američkom objašnjenju, da se osigura da Evropa brže preuzima glavnu odgovornost za sopstvenu odbranu.
Međutim, evropske diplomate i vojni zvaničnici strahuju da je reč o nastavku američkog udaljavanja od starog modela, u kojem je Vašington jasno i transparentno obaveštavao saveznike o svojim planovima.
Hegset je na sastanku ministara odbrane NATO-a pohvalio pojedine države zbog povećanja vojne potrošnje, ali je zatim zauzeo oštriji ton.
Posebno je ukazao na zemlje koje su tokom rata protiv Irana odbile da dozvole američkim avionima prelet ili sletanje u svojim bazama. Među prozvanim zemljama bile su Španija, Velika Britanija i Italija.
To je dodatno pojačalo utisak da Vašington više ne gleda na evropske saveznike kao na partnere kojima se bezuslovno veruje, već kao na zemlje koje moraju da dokazuju spremnost da prate američke odluke.
SAD su još 2025. godine najavile široku reviziju svog vojnog rasporeda u Evropi i svetu, ali rezultati tog procesa nikada nisu objavljeni.
U međuvremenu, evropski saveznici su ostali da tumače izjave Donalda Trampa i povremene poteze Pentagona.
Krajem 2025. godine objavljeno je povlačenje 1.000 američkih vojnika iz Rumunije. Zatim je Tramp 1. maja govorio o mogućem povlačenju još 5.000 vojnika iz Nemačke.
Pentagon je potom u maju u poslednjem trenutku obustavio slanje brigade od 4.000 vojnika u Poljsku, da bi Bela kuća kasnije preokrenula tu odluku.
„Malo je zbunjujuće“, priznao je jedan evropski diplomata pri NATO-u.
Ipak, za sada američko povlačenje nije dramatično. U Evropi se i dalje nalazi oko 80.000 američkih vojnika.
Ako bi Trampova administracija želela da taj broj spusti ispod 76.000, morala bi da dobije odobrenje Kongresa.
Posle ruske invazije na Ukrajinu 2022. godine, broj američkih vojnika u Evropi dostigao je oko 100.000, ali je do 2024. godine smanjen na oko 80.000.
Povlačenje dela snaga iz Nemačke i Rumunije vojni posmatrači su donekle očekivali. Nemačka već dugo ima veliki broj američkih vojnika, oko 40.000, dok je u Rumuniji poslednjih godina prisustvo drugih savezničkih trupa postepeno raslo.
Sa druge strane, jačanje američkog prisustva u Poljskoj, gde se nalazi oko 10.000 američkih vojnika, u skladu je sa ulogom SAD kao vodeće sile u NATO rasporedu na istoku Evrope.
Najveća zabrinutost saveznika nije samo broj vojnika, već ono što Amerika planira da povuče iz NATO planova za slučaj rata.
Vašington je krajem maja objavio da će iz takozvanog modela snaga NATO-a povući značajan deo ključnih kapaciteta.
Prema tim informacijama, Evropljani bi u slučaju krize mogli da računaju na trećinu manje borbenih aviona, kao i na upola manje strateških bombardera i izviđačkih dronova tipa Reaper.
SAD su takođe najavile da u slučaju krize žele da zadrže kontrolu nad većinom svojih podmornica i jednim od dva nosača aviona koji su obično namenjeni evropskom pravcu.
To znači da će Evropa morati da popunjava sve veće praznine u sopstvenoj odbrani.
Jedan vojni izvor iz NATO-a ocenio je da će saveznici morati da nadoknade američka povlačenja, ali da je u pojedinim oblastima to izuzetno problematično.
Američki zvaničnici, međutim, nastoje da umanje dramu. Oni tvrde da nije reč o napuštanju Evrope, već o evoluciji vojnog prisustva.
Prema njihovim rečima, SAD ne planiraju da smanje tempo obuka u Evropi, naročito u baltičkim i nordijskim zemljama, gde je američko prisustvo poslednjih godina pojačano.
Vašington ističe i da ostaje duboko uključen u NATO strukture, posebno kroz standarde za zajedničko delovanje, municiju, oružane sisteme i komandovanje.
Posebna neizvesnost odnosi se na moguću odluku da SAD ne rasporede rakete srednjeg dometa u Nemačkoj, uključujući sisteme Tomahawk, Dark Eagle i SM-6.
Američki zvaničnici nisu potvrdili da se od tog plana odustaje, ali poručuju da bi Amerika, ako bude potrebno, mogla da odgovori takvim kapacitetima.
Istovremeno, Vašington sa rezervom gleda na evropska ulaganja u rakete veoma dugog dometa, smatrajući da bi saveznici pre svega trebalo da povećaju broj dronova, municije i drugih sredstava koja su potrebna u velikim količinama.
Unutar NATO-a sve više se govori o modelu odvraćanja na istočnom krilu, koji bi trebalo da ne samo odvrati protivnika od napada, već i omogući savezu da ga vojno porazi ako do sukoba dođe.
Poruka Vašingtona je zato dvostruka: Amerika ne napušta Evropu, ali Evropa više ne može da računa na staru američku zaštitu bez sopstvenog mnogo većeg vojnog napora.
Za evropske saveznike problem je u tome što ne znaju kojom brzinom se ta promena dešava i šta će tačno Vašington povući.
U trenutku kada se mogući sukob sa Rusijom sve češće opisuje kao realan, a ne kao pesimističan scenario, američka neodređenost postaje jedan od najvećih bezbednosnih problema za Evropu.
