Кубански парламент усвојио је пакет економских реформи који предвиђа кораке ка либерализацији и децентрализацији, у тренутку када се земља суочава са једном од најтежих криза у последњих неколико деценија.
Премијер Мануел Мареро оценио је да мере имају „стратешки утицај“ и нагласио да њихов циљ није напуштање социјалистичког система, већ његово очување.
Пакет мера обухвата нове пословне моделе у туризму, подстицање инвестиција Кубанаца који живе у иностранству, веће учешће приватног сектора и могућност отварања приватних банака под надзором Централне банке.
Председник Мигел Дијаз-Канел одбацио је тврдње да су реформе донете под притиском Сједињених Америчких Држава.
Он је поручио да Куба тим мерама користи своја суверена права и да земља пролази кроз изузетно тежак период.
„Ако заиста желе да помогну кубанском народу, нека га пусте да живи у миру. Пролазимо кроз најтеже сате овог века и имамо историјску одговорност да спасемо земљу“, рекао је Дијаз-Канел.
Кубански званичници описују садашњу кризу као најтежу вишедимензионалну кризу од такозваног „Специјалног периода“, који је уследио после распада Совјетског Савеза деведесетих година.
Према подацима које су објавили државни медији, кубанска економија се оштро смањила у првој половини 2026. године.
Истовремено, просечни дневни прекиди струје достигли су 20 сати, док је дефицит у електроенергетском систему порастао на 1.955 мегавата.
Кубанске власти за велики део погоршања ситуације оптужују пооштрене америчке мере, тврдећи да Вашингтон омета снабдевање нафтом, врши притисак на компаније које послују са Кубом и ограничава приступ земље међународним кредитима и финансирању.
Бела кућа је 1. маја саопштила да је председник Доналд Трамп потписао извршну уредбу којом су уведене нове санкције кубанским званичницима и ентитетима, уз образложење да је реч о репресији и претњама по националну безбедност и спољну политику Сједињених Америчких Држава.
Трамп је у јануару потписао и уредбу којом је проглашено ванредно стање и успостављен механизам за увођење царина на робу из земаља које Куби продају или испоручују нафту.
Нове реформе зато долазе у тренутку када Хавана покушава да ублажи економски притисак, отвори простор за више приватне иницијативе и инвестиција, али без формалног одрицања од идеолошког темеља кубанског система.
