Сједињене Америчке Државе најавиле су ново преиспитивање распореда својих војних снага у Европи, што је изазвало забринутост међу савезницима у НАТО-у.
Амерички министар одбране Пит Хегсет објавио је 18. јуна у Бриселу да Вашингтон покреће „стварну ревизију“ америчког војног присуства на европском континенту.
Иако се одлука у Вашингтону представља као обично прилагођавање, велики број европских савезника у томе види нови знак неизвесности у америчкој политици према НАТО-у.
Ревизија би требало да траје шест месеци, а њен циљ је, према америчком објашњењу, да се осигура да Европа брже преузима главну одговорност за сопствену одбрану.
Међутим, европске дипломате и војни званичници страхују да је реч о наставку америчког удаљавања од старог модела, у којем је Вашингтон јасно и транспарентно обавештавао савезнике о својим плановима.
Хегсет је на састанку министара одбране НАТО-а похвалио поједине државе због повећања војне потрошње, али је затим заузео оштрији тон.
Посебно је указао на земље које су током рата против Ирана одбиле да дозволе америчким авионима прелет или слетање у својим базама. Међу прозваним земљама биле су Шпанија, Велика Британија и Италија.
То је додатно појачало утисак да Вашингтон више не гледа на европске савезнике као на партнере којима се безусловно верује, већ као на земље које морају да доказују спремност да прате америчке одлуке.
САД су још 2025. године најавиле широку ревизију свог војног распореда у Европи и свету, али резултати тог процеса никада нису објављени.
У међувремену, европски савезници су остали да тумаче изјаве Доналда Трампа и повремене потезе Пентагона.
Крајем 2025. године објављено је повлачење 1.000 америчких војника из Румуније. Затим је Трамп 1. маја говорио о могућем повлачењу још 5.000 војника из Немачке.
Пентагон је потом у мају у последњем тренутку обуставио слање бригаде од 4.000 војника у Пољску, да би Бела кућа касније преокренула ту одлуку.
„Мало је збуњујуће“, признао је један европски дипломата при НАТО-у.
Ипак, за сада америчко повлачење није драматично. У Европи се и даље налази око 80.000 америчких војника.
Ако би Трампова администрација желела да тај број спусти испод 76.000, морала би да добије одобрење Конгреса.
После руске инвазије на Украјину 2022. године, број америчких војника у Европи достигао је око 100.000, али је до 2024. године смањен на око 80.000.
Повлачење дела снага из Немачке и Румуније војни посматрачи су донекле очекивали. Немачка већ дуго има велики број америчких војника, око 40.000, док је у Румунији последњих година присуство других савезничких трупа постепено расло.
Са друге стране, јачање америчког присуства у Пољској, где се налази око 10.000 америчких војника, у складу је са улогом САД као водеће силе у НАТО распореду на истоку Европе.
Највећа забринутост савезника није само број војника, већ оно што Америка планира да повуче из НАТО планова за случај рата.
Вашингтон је крајем маја објавио да ће из такозваног модела снага НАТО-а повући значајан део кључних капацитета.
Према тим информацијама, Европљани би у случају кризе могли да рачунају на трећину мање борбених авиона, као и на упола мање стратешких бомбардера и извиђачких дронова типа Reaper.
САД су такође најавиле да у случају кризе желе да задрже контролу над већином својих подморница и једним од два носача авиона који су обично намењени европском правцу.
То значи да ће Европа морати да попуњава све веће празнине у сопственој одбрани.
Један војни извор из НАТО-а оценио је да ће савезници морати да надокнаде америчка повлачења, али да је у појединим областима то изузетно проблематично.
Амерички званичници, међутим, настоје да умање драму. Они тврде да није реч о напуштању Европе, већ о еволуцији војног присуства.
Према њиховим речима, САД не планирају да смање темпо обука у Европи, нарочито у балтичким и нордијским земљама, где је америчко присуство последњих година појачано.
Вашингтон истиче и да остаје дубоко укључен у НАТО структуре, посебно кроз стандарде за заједничко деловање, муницију, оружане системе и командовање.
Посебна неизвесност односи се на могућу одлуку да САД не распореде ракете средњег домета у Немачкој, укључујући системе Tomahawk, Dark Eagle и SM-6.
Амерички званичници нису потврдили да се од тог плана одустаје, али поручују да би Америка, ако буде потребно, могла да одговори таквим капацитетима.
Истовремено, Вашингтон са резервом гледа на европска улагања у ракете веома дугог домета, сматрајући да би савезници пре свега требало да повећају број дронова, муниције и других средстава која су потребна у великим количинама.
Унутар НАТО-а све више се говори о моделу одвраћања на источном крилу, који би требало да не само одврати противника од напада, већ и омогући савезу да га војно порази ако до сукоба дође.
Порука Вашингтона је зато двострука: Америка не напушта Европу, али Европа више не може да рачуна на стару америчку заштиту без сопственог много већег војног напора.
За европске савезнике проблем је у томе што не знају којом брзином се та промена дешава и шта ће тачно Вашингтон повући.
У тренутку када се могући сукоб са Русијом све чешће описује као реалан, а не као песимистичан сценарио, америчка неодређеност постаје један од највећих безбедносних проблема за Европу.
