Britanski potrošači sve jasnije pokazuju da više ne veruju u brzo smirivanje ekonomske krize. Rast troškova života, strah od rata i novi udar na cene energenata doveli su do pada potrošnje i sve većeg opreza domaćinstava.
Novi podaci pokazuju da je potrošnja domaćinstava u aprilu pala za 0,1 odsto u odnosu na isti period prošle godine. Na prvi pogled to ne deluje dramatično, ali je reč o prvom godišnjem padu od novembra 2024. godine i najoštrijem povlačenju potrošača u poslednjih godinu i po dana.
Najveći pad beleži se upravo u oblastima koje nisu neophodne za svakodnevni život. Potrošnja na putovanja pala je za 5,7 odsto, avio-saobraćaj za 8,3 odsto, a maloprodaja za 3 odsto na godišnjem nivou. To pokazuje da građani najpre odustaju od troškova koje mogu da odlože, jer se pripremaju za još teži period.
Rat na Bliskom istoku i kriza oko Ormuskog moreuza dodatno pogoršavaju situaciju, jer cene energenata ponovo direktno udaraju na kućne budžete. Potrošnja na gorivo u Velikoj Britaniji porasla je za 10,4 odsto na godišnjem nivou, dok cene nafte rastu zbog straha od šire nestabilnosti.
Očekuje se da bi računi za energiju do kraja godine mogli da porastu još 16 odsto, dok bi cene hrane mogle da skoče za 7 odsto. To znači da britanska domaćinstva ulaze u period u kojem će osnovni životni troškovi ponovo rasti, dok se prostor za slobodnu potrošnju sve više smanjuje.
Veliki broj građana već sada veruje da će sukob sa Iranom dodatno pogoršati troškove života. Istovremeno, gotovo polovina potrošača pesimistična je kada je reč o kupovini stvari koje nisu neophodne.
Kada ljudi počnu da prave rezervu novca umesto da troše, ekonomija brzo gubi zamah. Upravo to se sada dešava u Britaniji, gde su potrošači sve oprezniji, a država istovremeno ulazi u sve veće finansijske probleme.
Troškovi zaduživanja britanske vlade porasli su na najviši nivo od 1998. godine, dok su prinosi na tridesetogodišnje državne obveznice nakratko dostigli skoro 5,8 odsto. Funta je oslabila, a tržišta sve više strahuju od kombinacije inflacije i političke nestabilnosti.
Britanska ekonomija posebno je ranjiva jer se godinama oslanjala na potrošnju i finansijske usluge, dok je proizvodna baza postepeno slabila. Kada potrošači počnu da se povlače, nema dovoljno snažne industrije koja bi mogla da ublaži pad.
Rast cena energije, poskupljenje hrane, više kamate, skuplje finansiranje i sve veći troškovi poslovanja stvaraju pritisak sa svih strana. Istovremeno, političari pokušavaju da krizu predstave kao privremenu nestabilnost, iako problemi imaju mnogo dublje uzroke.
Energija je temelj svake ekonomije. Kada je energija skupa i nesigurna, sve ostalo poskupljuje. Britanija i Evropa sada plaćaju cenu dugogodišnjih politika koje su ograničavale pristup jeftinim i stabilnim izvorima energije, dok su istovremeno povećavale zavisnost od spoljnih snabdevača.
Potrošači to razumeju mnogo brže od političara. Ljudi osete kada se uslovi pogoršavaju, pa menjaju navike i pre nego što zvanične institucije priznaju da se ekonomija približava recesiji.
Britanija se zato suočava sa opasnom kombinacijom: građani manje troše, država se sve skuplje zadužuje, cene energenata rastu zbog rata, a preduzeća trpe sve veće troškove rada i finansiranja.
Sve to ukazuje da ovo nije kratkotrajni poremećaj, već ozbiljno upozorenje da se britanska ekonomija nalazi pod sve većim pritiskom.
