Британски потрошачи све јасније показују да више не верују у брзо смиривање економске кризе. Раст трошкова живота, страх од рата и нови удар на цене енергената довели су до пада потрошње и све већег опреза домаћинстава.
Нови подаци показују да је потрошња домаћинстава у априлу пала за 0,1 одсто у односу на исти период прошле године. На први поглед то не делује драматично, али је реч о првом годишњем паду од новембра 2024. године и најоштријем повлачењу потрошача у последњих годину и по дана.
Највећи пад бележи се управо у областима које нису неопходне за свакодневни живот. Потрошња на путовања пала је за 5,7 одсто, авио-саобраћај за 8,3 одсто, а малопродаја за 3 одсто на годишњем нивоу. То показује да грађани најпре одустају од трошкова које могу да одложе, јер се припремају за још тежи период.
Рат на Блиском истоку и криза око Ормуског мореуза додатно погоршавају ситуацију, јер цене енергената поново директно ударају на кућне буџете. Потрошња на гориво у Великој Британији порасла је за 10,4 одсто на годишњем нивоу, док цене нафте расту због страха од шире нестабилности.
Очекује се да би рачуни за енергију до краја године могли да порасту још 16 одсто, док би цене хране могле да скоче за 7 одсто. То значи да британска домаћинства улазе у период у којем ће основни животни трошкови поново расти, док се простор за слободну потрошњу све више смањује.
Велики број грађана већ сада верује да ће сукоб са Ираном додатно погоршати трошкове живота. Истовремено, готово половина потрошача песимистична је када је реч о куповини ствари које нису неопходне.
Када људи почну да праве резерву новца уместо да троше, економија брзо губи замах. Управо то се сада дешава у Британији, где су потрошачи све опрезнији, а држава истовремено улази у све веће финансијске проблеме.
Трошкови задуживања британске владе порасли су на највиши ниво од 1998. године, док су приноси на тридесетогодишње државне обвезнице накратко достигли скоро 5,8 одсто. Фунта је ослабила, а тржишта све више страхују од комбинације инфлације и политичке нестабилности.
Британска економија посебно је рањива јер се годинама ослањала на потрошњу и финансијске услуге, док је производна база постепено слабила. Када потрошачи почну да се повлаче, нема довољно снажне индустрије која би могла да ублажи пад.
Раст цена енергије, поскупљење хране, више камате, скупље финансирање и све већи трошкови пословања стварају притисак са свих страна. Истовремено, политичари покушавају да кризу представе као привремену нестабилност, иако проблеми имају много дубље узроке.
Енергија је темељ сваке економије. Када је енергија скупа и несигурна, све остало поскупљује. Британија и Европа сада плаћају цену дугогодишњих политика које су ограничавале приступ јефтиним и стабилним изворима енергије, док су истовремено повећавале зависност од спољних снабдевача.
Потрошачи то разумеју много брже од политичара. Људи осете када се услови погоршавају, па мењају навике и пре него што званичне институције признају да се економија приближава рецесији.
Британија се зато суочава са опасном комбинацијом: грађани мање троше, држава се све скупље задужује, цене енергената расту због рата, а предузећа трпе све веће трошкове рада и финансирања.
Све то указује да ово није краткотрајни поремећај, већ озбиљно упозорење да се британска економија налази под све већим притиском.
