Британија покушава да задржи глобалне војне обавезе у тренутку када њена економија годинама слаби, а државне финансије све теже подносе притисак растућих трошкова.
Према тексту Мартина Армстронга, оставка британског министра одбране Џона Хилија показала је да су политичка обећања дошла у судар са финансијском реалношћу. Хили је у оставци оптужио премијера Кира Стармера и Трезор да не желе да обезбеде средства неопходна за одбрану земље у време све већих геополитичких тензија.
Армстронг оцењује да је економско стање Британије много лошије него што се у јавности признаје. Државни дуг премашио је три билиона фунти и износи више од 100 одсто БДП-а, док су камате на дуг постале једна од највећих ставки у буџету. Пореско оптерећење је на највишем нивоу у последњих више деценија, али влада и даље не успева да уравнотежи јавне финансије.
Спор се, како се наводи, води око британског Плана одбрамбених инвестиција. Хили је тражио најмање 18 милијарди фунти додатног новца за војску до 2030. године, док су војни званичници упозорили да ће у наредне четири године недостајати чак 28 милијарди фунти. Предложени план би, међутим, повећао одбрамбену потрошњу на око 2,68 одсто БДП-а до 2030. године, што је испод онога што војни планери сматрају неопходним.
Британија, према Армстронгу, жели да истовремено пројектује војну моћ од источне Европе до Блиског истока, предводи иницијативе НАТО-а на Арктику, неограничено подржава Украјину и модернизује оружане снаге. Све то покушава да ради док носи огроман терет дуга, слаби привредни раст, пад продуктивности и високе трошкове енергије.
У тексту се истиче да оставка Хилија открива много дубљи проблем од уобичајеног политичког сукоба. Британија више не расправља само о томе колико жели да троши, већ се суочава са питањем колико уопште може да приушти.
Армстронг закључује да ће се с истим проблемом суочити и друге западне владе, јер геополитичке амбиције на крају увек ограничава економска реалност.
