06.06.2026
Belgrade, RS 16 C

Најновије вести

ЕЦБ: Предузећа би могла брже да подижу цене због кризе на Блиском истоку

Kristin Lagard

Шефица Европске централне банке (ЕЦБ) Кристин Лагард изјавила је данас да би предузећа могла брже да подигну цене као одговор на нафтни шок због рата у Ирану, слично као након почетка рата у Украјини 2022. године.

“Ако цене нафте и гаса наставе да расту, реакција фирми и радника могла би бити бржа него прошлог пута”, рекла је Лагард на конференцији у Франкфурту.

Она је додала да би “скорије сећање на високу инфлацију могло утицати на то колико брзо се трошкови преносе и тражи надокнада”.

Иако је ЕЦБ ставила под контролу скок инфлације из 2022. године повећањем каматних стопа, “то искуство је оставило трага”, рекла је Лагард.

“Читава генерација је сада прошла кроз своју прву епизоду високе инфлације – и можда неће бити тако спора да реагује други пут”, навела је она.

Инфлација у евро зони достигла је врхунац од 10,6 одсто у октобру 2022. године, након што је рат у Украјини прекинуо испоруке већине руског природног гаса и због привременог раста цена нафте.

Она је у фебруару ове године износила 1,9 одсто, према подацима Еуростата.

Лагард је истакла да монетарна политика не може да снизи цене нафте и да централне банке обично превиђају пролазне скокове цена енергије без повећања каматних стопа.

“Ако се енергетски шок сматра ограниченим по величини и краткотрајним, требало би да се примени класични рецепт разматрања”, рекла је она, јер до тренутка када повећање каматних стопа ступи на снагу са закашњењем од неколико месеци, инфлаторни скок је већ нестао.

Лагард сматра да постоје разлози за веровање да би тренутни скок цена нафте могао бити мање инфлаторни него што се страховало, јер је мањи од оног који је Европа доживела 2021. и 2022. године.

Ипак, уколико стопа инфлације пређе циљ ЕЦБ од два одсто, “одговор мора бити одговарајуће снажан или упоран”.

Лагард је рекла да је “прерано рећи где ћемо у овом спектру морати да будемо”.

“Пажљиво ћемо пратити дешавања и по потреби одређивати монетарну политику“, додала је она.

ЕЦБ је оставила есконтну стопу непромењеном на два одсто на свом последњем састанку о монетарној политици, који је одржан 19. марта.

Претходни чланак

Иранска амбасада у Београду: 24. март 1999. је датум срама, историја се понавља у Ирану

Sledeći članak

Песков: Криза у Европи тек почиње – биће још много горе

Препоручујемо да погледате

Слобода говора по мери Запада: белоруски медији нестали са Јутјуба

Блокада налога водећих белоруских медија на платформи Јутјуб поново је отворила питање слободе информисања у дигиталној ери, али и додатно указала на дубоко укорењене двоструке стандарде који долазе са Запада, посебно када је реч о […]

nafta

Брисел упозорава Азију да не купује руску нафту, али регион гледа своје интересе

Европска унија покушава да убеди земље Југоисточне Азије да се, у јеку несташица горива изазваних сукобом на Блиском истоку, не окрећу Русији као снабдевачу нафтом. Међутим, у региону који у великој мери зависи од блискоисточних […]

Демонизацијом Русије Европа покушава да представи своју милитаризацију као нужност

“Како претворити војно бесмислено поновно наоружавање у политичку нужност? Демонизацијом. Потребно је створити слику застрашујућег непријатеља. Седамдесет пет година људе су учили да се плаше Совјетског Савеза. То значи да се иста реторика може поново […]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *