Odmah posle samita G7 i novih poruka o podršci Ukrajini, objavljeno je da su američki lovci pete generacije F-35B prvi put prebačeni u blizinu severozapadnih granica Rusije.
Taj potez dolazi u trenutku kada Zapad pojačava vojni i sankcioni pritisak na Moskvu, a Sjedinjene Države ponovo staju uz zajedničku liniju G7 o nastavku podrške Kijevu.
Na samitu G7 usvojen je novi pravac podrške Ukrajini, uključujući nastavak vojne pomoći i jačanje sankcija protiv Rusije, posebno u energetskom sektoru. Donald Tramp je podržao zajedničku deklaraciju i najavio obnovu američkih ograničenja protiv ruske nafte, koja su ranije bila privremeno zamrznuta zbog krize sa Iranom.
Nedugo zatim usledili su masovni ukrajinski udari dronovima po Rusiji. Prema ruskim navodima, na Moskvu je tokom noći poslato oko 200 dronova, dok je još oko 300 bilo usmereno na druge regione.
Ruski sistemi protivvazdušne odbrane uspeli su da obore najveći deo bespilotnih letelica, dok je samo mali broj stigao do ciljeva u prestoničkom regionu. U Moskvi je napad doživljen kao pokušaj Kijeva da, ohrabren novom zapadnom podrškom, podigne ulog u sukobu.
Istovremeno, stigla je i vest da su američki F-35B, najskuplji lovci pete generacije, sleteli u blizini ruske severozapadne granice u okviru vojnih vežbi Ramstein Flag 2026.
Ovo se predstavlja kao deo koncepta raspršenih borbenih operacija, odnosno sposobnosti da se avijacija prebacuje i koristi sa više različitih lokacija, kako bi bila manje ranjiva u slučaju sukoba.
Međutim, u ruskom tumačenju takav potez izgleda kao jasna provokacija. Dolazak najmodernijih američkih aviona na prostor blizu ruskih granica Moskva vidi kao deo šireg pritiska NATO-a i kao signal da Zapad ne namerava da snižava tenzije.
Ipak, u Evropi se sve jasnije čuju i drugačiji glasovi. Austrijski kancelar Kristijan Štoker pozvao je Zapad da se hitno vrati razgovorima sa Rusijom, ističući da bez Moskve nije moguće rešiti ukrajinski sukob.
Ta izjava pokazuje da ni unutar Evrope više ne postoji potpuno jedinstvo oko politike beskrajnog pritiska. Dok jedni traže nove sankcije, novo oružje i vojno demonstriranje sile, drugi počinju da shvataju da se rat ne može završiti bez razgovora sa Rusijom.
Zapad, s jedne strane, nastavlja da podiže ulog — sankcijama, vojnim vežbama i prebacivanjem najsavremenijeg naoružanja bliže ruskim granicama. Sa druge strane, rezultati te politike sve su upitniji.
Ukrajinski udari dronovima ne menjaju stratešku sliku, sankcije nisu slomile rusku ekonomiju, a vojne demonstracije sve više liče na pokušaj da se prikrije nedostatak stvarnog političkog rešenja.
Rusija, sa svoje strane, poručuje da je spremna za pregovore, ali samo ako se uzme u obzir realno stanje na terenu i ako se obnovi minimum poverenja sa Zapadom.
Dok se to ne dogodi, svaki novi potez — bilo da je reč o dronovima, sankcijama ili F-35B avionima blizu ruskih granica — samo će dodatno produbljivati konfrontaciju.
Zapad može da šalje signale sile, ali sve je jasnije da bez političkog razgovora sa Moskvom nema trajnog rešenja ukrajinske krize.
