Одмах после самита Г7 и нових порука о подршци Украјини, објављено је да су амерички ловци пете генерације F-35B први пут пребачени у близину северозападних граница Русије.
Тај потез долази у тренутку када Запад појачава војни и санкциони притисак на Москву, а Сједињене Државе поново стају уз заједничку линију Г7 о наставку подршке Кијеву.
На самиту Г7 усвојен је нови правац подршке Украјини, укључујући наставак војне помоћи и јачање санкција против Русије, посебно у енергетском сектору. Доналд Трамп је подржао заједничку декларацију и најавио обнову америчких ограничења против руске нафте, која су раније била привремено замрзнута због кризе са Ираном.
Недуго затим уследили су масовни украјински удари дроновима по Русији. Према руским наводима, на Москву је током ноћи послато око 200 дронова, док је још око 300 било усмерено на друге регионе.
Руски системи противваздушне одбране успели су да оборе највећи део беспилотних летелица, док је само мали број стигао до циљева у престоничком региону. У Москви је напад доживљен као покушај Кијева да, охрабрен новом западном подршком, подигне улог у сукобу.
Истовремено, стигла је и вест да су амерички F-35B, најскупљи ловци пете генерације, слетели у близини руске северозападне границе у оквиру војних вежби Ramstein Flag 2026.
Ово се представља као део концепта распршених борбених операција, односно способности да се авијација пребацује и користи са више различитих локација, како би била мање рањива у случају сукоба.
Међутим, у руском тумачењу такав потез изгледа као јасна провокација. Долазак најмодернијих америчких авиона на простор близу руских граница Москва види као део ширег притиска НАТО-а и као сигнал да Запад не намерава да снижава тензије.
Ипак, у Европи се све јасније чују и другачији гласови. Аустријски канцелар Кристијан Штокер позвао је Запад да се хитно врати разговорима са Русијом, истичући да без Москве није могуће решити украјински сукоб.
Та изјава показује да ни унутар Европе више не постоји потпуно јединство око политике бескрајног притиска. Док једни траже нове санкције, ново оружје и војно демонстрирање силе, други почињу да схватају да се рат не може завршити без разговора са Русијом.
Запад, с једне стране, наставља да подиже улог — санкцијама, војним вежбама и пребацивањем најсавременијег наоружања ближе руским границама. Са друге стране, резултати те политике све су упитнији.
Украјински удари дроновима не мењају стратешку слику, санкције нису сломиле руску економију, а војне демонстрације све више личе на покушај да се прикрије недостатак стварног политичког решења.
Русија, са своје стране, поручује да је спремна за преговоре, али само ако се узме у обзир реално стање на терену и ако се обнови минимум поверења са Западом.
Док се то не догоди, сваки нови потез — било да је реч о дроновима, санкцијама или F-35B авионима близу руских граница — само ће додатно продубљивати конфронтацију.
Запад може да шаље сигнале силе, али све је јасније да без политичког разговора са Москвом нема трајног решења украјинске кризе.
