Најновије анализе квалитета ваздуха показују да се међу европским земљама са највећим загађењем и даље налазе државе Балкана и источне Европе, док су најчистији ваздух задржале скандинавске земље.
Према подацима међународних агенција за праћење загађења, највеће проблеме имају земље у којима се и даље масовно користе угаљ, стара индустријска постројења и застарели системи грејања.
Међу најугроженијима се често налазе Босна и Херцеговина, Србија, Северна Македонија и Пољска, где током зимских месеци концентрација штетних честица достиже алармантне нивое.
Стручњаци упозоравају да дуготрајно излагање загађеном ваздуху повећава ризик од срчаних, плућних и других хроничних болести, а посебно су угрожени деца и старији.
Главни узроци загађења у многим европским земљама су термоелектране на угаљ, густ саобраћај, индустрија и индивидуална ложишта.
С друге стране, земље попут Финске, Шведске, Норвешке и Исланда имају један од најчистијих ваздуха у Европи захваљујући строгим еколошким стандардима, великом уделу обновљивих извора енергије и мањој индустријској загађености.
Европске институције последњих година све више пооштравају еколошке прописе, али бројни градови и даље се сваке зиме суочавају са озбиљним проблемима смога и опасног загађења ваздуха.

