Združene snage NATO-a pokrenule su 8. juna velike vežbe vazduhoplovnih snaga, “Zastava Ramštajna 2026” (Ramstein Flag 2026) u blizini ruske granice. Više od 200 vojnih aviona izvodiće više od 150 letova dnevno, a glavne faze su planirane za Dansku, Norvešku, Švedsku, Finsku i Španiju.
NATO takođe sprovodi još jednu vežbu, “BALTOPS 2026”, u Baltičkom moru. Štaviše, 6. juna, NATO je započeo vojnu istraživačku operaciju za testiranje naprednih bespilotnih sistema na Arktiku.
Prema saopštenju za štampu organizacije, vežba “Zastava Ramštajna 2026” će trajati dve nedelje i u njoj će učestvovati 18 zemalja članica Alijanse i više od 200 vojnih aviona.
“Zastava Ramštajna direktno poboljšava borbenu gotovost za odgovor na scenarije iz Člana 5, demonstrirajući odlučnost i jedinstvo saveznika protiv bilo kog potencijalnog protivnika”, saopštila je pres služba Združene vazduhoplovne komande NATO-a.
Na istočnom krilu
Navedeni primarni cilj vežbi koje se održavaju u blizini ruske granice jeste poboljšanje kolektivne spremnosti zemalja NATO-a.
Prema Zajedničkoj vazdušnoj komandi NATO-a, program vežbe obuhvata, između ostalog, jačanje kapaciteta protivvazdušne i protivraketne odbrane, poboljšanje brze razmene informacija i jačanje koncepta fleksibilnog ratovanja.
“Na osnovu principa operativne kompatibilnosti i međusobnog poverenja između zemalja saveznica, vežba RAFL 26 je osmišljena da demonstrira posvećenost NATO-a suprotstavljanju modernim pretnjama u uslovima oštre konfrontacije”, navodi se u saopštenju NATO-a.
Organizacija je takođe napomenula da se vežba sprovodi kao deo programa pojačane budnosti “Istočna straža” kako bi se “održalo vidljivo odbrambeno prisustvo duž istočnog krila Alijanse”.
Vežba vazduhoplovnih snaga NATO-a koja je počela jedna je od najvećih ikada – najavljeno je da će učestvovati više od 200 vojnih aviona različitih tipova. Među njima su, na primer, borbeni avioni “jurofajter” i F-35, avioni “boing E-3A sentri”, bespilotne letelice dugog dometa RQ-4D “feniks” i niz drugih letelica.
Prema podacima NATO-a, planirano je do 150 borbenih letova dnevno sa više od 20 operativnih baza, uključujući i deonice autoputeva namenjene za poletanje i sletanje aviona.
Portparol Kremlja Dmitrij Peskov izjavio je ranije da rusko Ministarstvo odbrane pažljivo prati militarizaciju u blizini ruskih granica.
“Približavanje vojne infrastrukture NATO-a našim granicama traje već nekoliko decenija. I, naravno, ovaj proces pažljivo prati, pre svega, naše Ministarstvo odbrane. Rusija preduzima neophodne mere kako bi osigurala svoju bezbednost”, rekao je juče Peskov u razgovoru sa novinarima.
Na severnim granicama
Paralelno sa vežbom “Zastava Ramštajna 2026”, Severnoatlantska alijansa sprovodi još jednu vežbu u neposrednoj blizini ruskih granica. Od 4. juna, u Baltičkom moru su u toku zajedničke pomorske vežbe NATO-a, “BALTOPS 2026”. Ove godine učestvuje približno 6.000 pripadnika vojske iz 15 zemalja saveznica i 20 vojnih brodova.
Prema saopštenju za štampu, vežbe uključuju desantne operacije, protivvazdušnu, protivpodmorničku, protivminsku odbranu, reagovanje na krizne situacije i eksperimente sa bespilotnim sistemima.
Međutim, kako je na ceremoniji otvaranja izjavio general-potpukovnik Džon Mid, zamenik načelnika štaba Komande savezničkih združenih snaga, jedan od glavnih ciljeva vežbe je “odvraćanje Rusije”.
“‘BALTOPS’ stavlja ispred nas tri ključna cilja: odvraćanje ruskih pretnji u regionu Baltičkog mora, jačanje realne spremnosti i operativne kompatibilnosti i jačanje kohezije Severnoatlantske alijanse. ‘BALTOPS’ je važan jer odvraćanje nije nešto o čemu možemo samo da pričamo. Moramo da ga demonstriramo”, rekao je Džon Mid.
Štaviše, kako je naglasila pres služba Alijanse, vežba “BALTOPS” takođe potvrđuje posvećenost NATO-a zaštiti ključne podvodne infrastrukture i morskih puteva.
Osim toga, Severnoatlantska alijansa trenutno sprovodi vojne istraživačke aktivnosti na Arktiku.
Dana 6. juna pokrenuta je tronedeljna operacija “Task fors iks” – nova inicijativa NATO-a za jačanje prisustva Alijanse u arktičkom regionu. Program uključuje testiranje autonomnih sistema i tehnologija, uključujući bespilotne pomorske sisteme.
“Cilj operativne grupe ‘Iks-Arktik’ je testiranje i integracija novih tehnologija u jednom od najzahtevnijih operativnih okruženja na planeti. Ovo će pomoći saveznicima da definišu buduće standarde i održe borbenu gotovost potrebnu za delovanje, prilagođavanje i pobedu na Krajnjem severu”, rekao je admiral Pjer Vandije, vrhovni komandant savezničkih snaga NATO-a za transformaciju.
Precizira se da je misija deo sveobuhvatnog akcionog plana NATO-a odobrenog 2025. godine u Hagu i da se sprovodi paralelno sa operacijom “Arktički stražar”, operacijom nadzora na Arktiku i Krajnjem severu.
Podsećanja radi, ranije 2026. godine, zemlje Alijanse su sprovele vežbu “Hladni odgovor 2026” na severnim geografskim širinama i niz vežbi na Baltiku i u Poljskoj.
Održavanje budnosti
Prema rečima vojnog analitičara Igora Korotčenka, glavnog urednika časopisa “Nacionalna odbrana”, jedan od verovatnih scenarija mogla bi da bude blokada Kalinjingradske oblasti i ruskih luka na Baltiku.
“NATO je zainteresovan za severoistočni pravac, uključujući i u kontekstu blokade Kalinjingradske oblasti, njenog zauzimanja, kao i uvođenje pomorske blokade ruskih luka na Baltiku i prekida pomorskog trgovačkog brodarstva sa Rusijom. Upravo zato su potrebne vežbe ovakvih razmera, uključujući i učešće Švedske i Finske”, rekao je Korotčenko za RT.
Takođe je napomenuo da je program NATO-a za testiranje naprednih vojnih tehnologija na Arktiku verovatno pokrenut u iste svrhe.
Zamenik ruskog ministra spoljnih poslova Aleksandar Gruško je ranije napomenuo da se, zahvaljujući naporima Zapada, Baltičko more pretvara u arenu konfrontacije, a vojna aktivnost u regionu se povećava. Diplomata je naglasio da bi pokušaji NATO-a da blokira ili zauzme Kalinjingrad doveli do najtežih posledica za one koji kuju ove planove.
Vadim Kozjulin, rukovodilac Centra za globalne studije i međunarodne odnose u Institutu za međunarodnu politiku Diplomatske akademije ruskog Ministarstva spoljnih poslova, rekao je za RT da u trenutnim okolnostima Rusija mora da održava vojnu budnost i analizira ponašanje potencijalnog protivnika.
“Zapad aktivno planira mogući transfer velikih količina oružja, ljudstva, hrane i municije na naše granice. Mi, zauzvrat, moramo biti izuzetno budni. Sprovoditi izviđanje, pratiti scenarije koji se uvežbavaju i kako se komuniciraju. Izvoditi sopstvene zaključke i, shodno tome, razvijati strategije za suprotstavljanje pretnji”, zaključio je Kozjulin.
