Здружене снаге НАТО-а покренуле су 8. јуна велике вежбе ваздухопловних снага, “Застава Рамштајна 2026” (Ramstein Flag 2026) у близини руске границе. Више од 200 војних авиона изводиће више од 150 летова дневно, а главне фазе су планиране за Данску, Норвешку, Шведску, Финску и Шпанију.
НАТО такође спроводи још једну вежбу, “БАЛТОПС 2026”, у Балтичком мору. Штавише, 6. јуна, НАТО је започео војну истраживачку операцију за тестирање напредних беспилотних система на Арктику.
Према саопштењу за штампу организације, вежба “Застава Рамштајна 2026” ће трајати две недеље и у њој ће учествовати 18 земаља чланица Алијансе и више од 200 војних авиона.
“Застава Рамштајна директно побољшава борбену готовост за одговор на сценарије из Члана 5, демонстрирајући одлучност и јединство савезника против било ког потенцијалног противника”, саопштила је прес служба Здружене ваздухопловне команде НАТО-а.
На источном крилу
Наведени примарни циљ вежби које се одржавају у близини руске границе јесте побољшање колективне спремности земаља НАТО-а.
Према Заједничкој ваздушној команди НАТО-а, програм вежбе обухвата, између осталог, јачање капацитета противваздушне и противракетне одбране, побољшање брзе размене информација и јачање концепта флексибилног ратовања.
“На основу принципа оперативне компатибилности и међусобног поверења између земаља савезница, вежба РАФЛ 26 је осмишљена да демонстрира посвећеност НАТО-а супротстављању модерним претњама у условима оштре конфронтације”, наводи се у саопштењу НАТО-а.
Организација је такође напоменула да се вежба спроводи као део програма појачане будности “Источна стража” како би се “одржало видљиво одбрамбено присуство дуж источног крила Алијансе”.
Вежба ваздухопловних снага НАТО-а која је почела једна је од највећих икада – најављено је да ће учествовати више од 200 војних авиона различитих типова. Међу њима су, на пример, борбени авиони “јурофајтер” и Ф-35, авиони “боинг Е-3А сентри”, беспилотне летелице дугог домета RQ-4D “феникс” и низ других летелица.
Према подацима НАТО-а, планирано је до 150 борбених летова дневно са више од 20 оперативних база, укључујући и деонице аутопутева намењене за полетање и слетање авиона.
Портпарол Кремља Дмитриј Песков изјавио је раније да руско Министарство одбране пажљиво прати милитаризацију у близини руских граница.
“Приближавање војне инфраструктуре НАТО-а нашим границама траје већ неколико деценија. И, наравно, овај процес пажљиво прати, пре свега, наше Министарство одбране. Русија предузима неопходне мере како би осигурала своју безбедност”, рекао је јуче Песков у разговору са новинарима.
На северним границама
Паралелно са вежбом “Застава Рамштајна 2026”, Северноатлантска алијанса спроводи још једну вежбу у непосредној близини руских граница. Од 4. јуна, у Балтичком мору су у току заједничке поморске вежбе НАТО-а, “БАЛТОПС 2026”. Ове године учествује приближно 6.000 припадника војске из 15 земаља савезница и 20 војних бродова.
Према саопштењу за штампу, вежбе укључују десантне операције, противваздушну, противподморничку, противминску одбрану, реаговање на кризне ситуације и експерименте са беспилотним системима.
Међутим, како је на церемонији отварања изјавио генерал-потпуковник Џон Мид, заменик начелника штаба Команде савезничких здружених снага, један од главних циљева вежбе је “одвраћање Русије”.
“‘БАЛТОПС’ ставља испред нас три кључна циља: одвраћање руских претњи у региону Балтичког мора, јачање реалне спремности и оперативне компатибилности и јачање кохезије Северноатлантске алијансе. ‘БАЛТОПС’ је важан јер одвраћање није нешто о чему можемо само да причамо. Морамо да га демонстрирамо”, рекао је Џон Мид.
Штавише, како је нагласила прес служба Алијансе, вежба “БАЛТОПС” такође потврђује посвећеност НАТО-а заштити кључне подводне инфраструктуре и морских путева.
Осим тога, Северноатлантска алијанса тренутно спроводи војне истраживачке активности на Арктику.
Дана 6. јуна покренута је тронедељна операција “Таск форс икс” – нова иницијатива НАТО-а за јачање присуства Алијансе у арктичком региону. Програм укључује тестирање аутономних система и технологија, укључујући беспилотне поморске системе.
“Циљ оперативне групе ‘Икс-Арктик’ је тестирање и интеграција нових технологија у једном од најзахтевнијих оперативних окружења на планети. Ово ће помоћи савезницима да дефинишу будуће стандарде и одрже борбену готовост потребну за деловање, прилагођавање и победу на Крајњем северу”, рекао је адмирал Пјер Вандије, врховни командант савезничких снага НАТО-а за трансформацију.
Прецизира се да је мисија део свеобухватног акционог плана НАТО-а одобреног 2025. године у Хагу и да се спроводи паралелно са операцијом “Арктички стражар”, операцијом надзора на Арктику и Крајњем северу.
Подсећања ради, раније 2026. године, земље Алијансе су спровеле вежбу “Хладни одговор 2026” на северним географским ширинама и низ вежби на Балтику и у Пољској.
Одржавање будности
Према речима војног аналитичара Игора Коротченка, главног уредника часописа “Национална одбрана”, један од вероватних сценарија могла би да буде блокада Калињинградске области и руских лука на Балтику.
“НАТО је заинтересован за североисточни правац, укључујући и у контексту блокаде Калињинградске области, њеног заузимања, као и увођење поморске блокаде руских лука на Балтику и прекида поморског трговачког бродарства са Русијом. Управо зато су потребне вежбе оваквих размера, укључујући и учешће Шведске и Финске”, рекао је Коротченко за РТ.
Такође је напоменуо да је програм НАТО-а за тестирање напредних војних технологија на Арктику вероватно покренут у исте сврхе.
Заменик руског министра спољних послова Александар Грушко је раније напоменуо да се, захваљујући напорима Запада, Балтичко море претвара у арену конфронтације, а војна активност у региону се повећава. Дипломата је нагласио да би покушаји НАТО-а да блокира или заузме Калињинград довели до најтежих последица за оне који кују ове планове.
Вадим Козјулин, руководилац Центра за глобалне студије и међународне односе у Институту за међународну политику Дипломатске академије руског Министарства спољних послова, рекао је за РТ да у тренутним околностима Русија мора да одржава војну будност и анализира понашање потенцијалног противника.
“Запад активно планира могући трансфер великих количина оружја, људства, хране и муниције на наше границе. Ми, заузврат, морамо бити изузетно будни. Спроводити извиђање, пратити сценарије који се увежбавају и како се комуницирају. Изводити сопствене закључке и, сходно томе, развијати стратегије за супротстављање претњи”, закључио је Козјулин.
