Venecuela je insistirala da joj je sporni region susedne Gvajane bogat rudom na prevaru oduzet u primeru kolonijalizma u 19. veku, tvrdeći da vlasništvo nad tom teritorijom treba da finalizuje sporazum iz 1966. godine, a ne najviši sud Ujedinjenih nacija, u Hagu.
Međunarodni sud pravde održava nedelju dana saslušanja južnoameričkih suseda koji polažu pravo na region Esekibo, bogat zlatom, dijamantima, drvetom i drugim prirodnim resursima i nalazi se blizu ogromnih nalazišta nafte na moru.
Odluka arbitara iz Velike Britanije, Rusije i Sjedinjenih Država iz 1899. godine povukla je granicu duž reke Esekibo uglavnom u korist Gvajane. SAD su zastupale Venecuelu delimično zato što je venecuelanska vlada prekinula diplomatske odnose sa Velikom Britanijom. Venecuela tvrdi da su Amerikanci i Evropljani kovali zaveru da je prevare i oduzmu joj teritoriju koja je zakonito njeno vlasništvo.
Venecuela smatra Esekibo svojim još od španskog kolonijalnog perioda kada je taj region prekriven džunglom bio unutar njenih granica. Ona tvrdi da je sporazum iz 1966. godine, potpisan u Ženevi o rešavanju spora, efikasno poništio arbitražu iz 19. veka.
“Gvajana se predstavlja kao pravi, legitimni naslednik britanskih i holandskih teritorija, ali stvarnost je da je ona korisnik kolonijalnog oduzimanja poseda, formalizovanog prevarnom arbitražom. Sporazum iz Ženeve teži da ispravi ovu vekovnu nepravdu”, rekao je sudu UN predstavnik Venecuele, Samjuel Reinaldo Monkada Akosta.
Rekao je da Venecuela odbacuje nadležnost tog suda koja je “pogrešno nametnuta” odlukom iz 2020. godine i da sporazum iz 1966. “uspostavlja okvir” za dogovoreno rešenje.
Kada su saslušanja počela u ponedeljak, ministar spoljnih poslova Gvajane, Hju Hilton Tod, rekao je panelu međunarodnih sudija da je spor “od samog početka bio ruganje našem postojanju kao suverene države”. Rekao je i da je u pitanju 70% teritorije Gvajane.
Sudu u Hagu će verovatno trebati meseci da donese konačnu i pravno obavezujuću presudu u ovom slučaju.
