Sudbina iranskog nuklearnog programa i njegovih zaliha visoko obogaćenog uranijuma ključna je prepreka u pregovorima sa SAD
Vašington i Teheran ostaju u ćorsokaku po pitanju iranskog nuklearnog programa i zaliha visoko obogaćenog uranijuma.
Iran insistira da je nastavak svog nuklearnog programa njegovo suvereno pravo, dok SAD tvrde da program mora biti trajno obustavljen, a uranijum predat.
RT internešenel napravio je analizu iranskih zaliha uranijuma, u koju su uključeni i stavovi Teherana i Vašingtona po ovom pitanju u trenutku kada se privremeni prekid vatre bliži kraju.
Koliko uranijuma ima Iran?
Iran raspolaže značajnim zalihama fisionog materijala, uključujući uranijum obogaćen do 60 odsto.
Iako ovaj materijal još nije na nivou pogodnom za izradu nuklearnog oružja, mogao bi potencijalno biti dodatno obogaćen do tog nivoa u roku od nekoliko dana, u zavisnosti od korišćene opreme.
Teheran dugo tvrdi da njegov nuklearni program ima isključivo civilnu namenu i odbacuje tvrdnje da teži izradi nuklearnog oružja.
RT internešenel piše da, prema poslednjoj sveobuhvatnoj proceni Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA), objavljenoj u maju 2025. godine, Teheran je posedovao više od 400 kilograma uranijuma obogaćenog do 60 odsto, kao i skoro 300 kg obogaćenog do 20 procenata.
Pored toga, veruje se da je zemlja imala oko 5,5 tona uranijuma obogaćenog do 5 odsto, kao i oko 2,2 tone do 2 odsto.
Gde se tačno nalaze iranske zalihe?
Lokacija i status iranskih zaliha obogaćenog uranijuma su predmet rasprava i ne postoji pouzdana nezavisna procena.
IAEA je saopštila da je izgubila “kontinuitet saznanja” o zalihama nakon što je Teheran u junu 2022. isključio kamere za nadzor nuklearnog programa, kao odgovor na, kako je naveo, političku rezoluciju usvojenu u okviru organizacije.
U svojoj proceni iz maja 2025. godine, agencija je priznala da se ovaj jaz više ne može premostiti.
Prema tvrdnjama SAD, iranska “nuklearna prašina”, kako ju je nazvao predsednik Donald Tramp, ostaje zakopana u nuklearnim objektima koji su bombardovani u junu 2025. godine.
Tada su SAD napale postrojenja u Fordovu, Natanzu i Isfahanu, gađajući podzemne objekte bombama za probijanje utvrđenja i raketama “tomahavk”.
Dok je Tramp tvrdio da su ključna postrojenja za obogaćivanje uranijuma potpuno i u celosti uništena”, procena Pentagona iz jula 2025. godine ukazala je da je nuklearni program zemlje unazađen za najviše dve godine.
Teheran je bio neodređen u pogledu obima štete i sudbine zaliha, navodeći samo da su objekti pretrpeli teška oštećenja.
Nedavni izveštaj lista “Mond” ukazuje da je Iran možda prebacio, potencijalno, sve svoje visoko obogaćene zalihe u podzemni objekat u Isfahanu neposredno pre napada u junu 2025. godine.
Procena se zasniva na satelitskom snimku od 9. juna 2025. godine, na kojem se vidi veliki kamion sa ravnom platformom natovaren sa 18 plavih kontejnera, za koje stručnjaci veruju da odgovaraju kontejnerima za transport visoko radioaktivnih materijala.
Prema stručnjacima koje citira list, ti kontejneri mogu da sadrže do 540 kilograma uranijuma.
Nakon napada, šef Pentagona Pit Hegset izjavio je da nema obaveštajnih podataka koji ukazuju da je Iran premestio svoje zalihe visoko obogaćenog uranijuma pre napada.
Suprotstavljeni stavovi SAD i Irana o uranijumu
Pitanje uranijuma ostaje ključna prepreka za postizanje dogovora između SAD i Irana.
Vašington zahteva da Teheran preda sve svoje zalihe visoko obogaćenog uranijuma, kao i da demontira infrastrukturu i trajno obustavi nuklearni program.
Tokom nedavnih pregovora između Irana i SAD u Islamabadu, koji su okončani bez rezultata, potpredsednik SAD Džej Di Vens navodno je predložio dvadesetogodišnju zabranu razvoja nuklearnog programa za Teheran. Međutim, Tramp je javno odbacio tu mogućnost, navodeći da predloženi period moratorijuma nije dovoljno dug.
Teheran je više puta odbio da napusti svoj nuklearni program, nudeći umesto toga da razblaži svoje zalihe visoko obogaćenog uranijuma. Tokom razgovora u Islamabadu, navodno je ponudio i petogodišnji moratorijum na obogaćivanje uranijuma.
Najviši iranski zvaničnici više puta su odbacili ideju predaje zaliha SAD ili bilo kojoj trećoj strani, ističući da su nuklearna dostignuća i resursi pitanje nacionalnog ponosa i da nisu predmet pregovora.
Ovaj stav je ponovio i portparol Ministarstva spoljnih poslova Irana Esmail Bagei tokom konferencije za medije u ponedeljak.
“Prenos obogaćenog uranijuma u inostranstvo nikada nije bio opcija za nas u pregovorima”, izjavio je Bagei.
Ruski predlog za smanjenje tenzija
Moskva je u više navrata predlagala da prihvati i čuva iranski obogaćeni uranijum kao kompromisno rešenje za smanjenje tenzija na Bliskom istoku.
Prema izjavama portparola Kremlja Dmitrija Peskova prošle nedelje, Rusija je ponudu iznela pre izvesnog vremena, a Iran je tada bio saglasan sa tim predlogom.
Peskov je ovaj plan opisao kao veoma dobro rešenje, ali je naveo da ga je Vašington odlučno odbacio.
Ruski zvaničnici su signalizirali da ponuda i dalje ostaje na snazi. Direktor ruske državne nuklearne korporacije “Rosatom”, Aleksej Lihačov, izjavio je tokom vikenda da je kompanija spremna da pomogne u izmeštanju iranskih zaliha obogaćenog uranijuma.
“Samo Rusija ima pozitivno iskustvo saradnje sa Iranom. Godine 2015, na zahtev Irana, već smo preuzeli obogaćeni uranijum… Spremni smo da pomognemo i sada”, rekao je Lihačov.
Iran je izvezao oko 11 tona nisko obogaćenog uranijuma u Rusiju u okviru Zajedničkog sveobuhvatnog plana akcije (JCPOA), poznatog kao “iranski nuklearni sporazum”, multilateralnog dogovora iz 2015. godine koji je imao za cilj ograničavanje iranskog nuklearnog programa u zamenu za ukidanje sankcija.
Sporazum se raspao početkom prvog Trampovog mandata, nakon što je predsednik SAD optužio Teheran za kršenje duha dogovora i jednostrano se povukao iz njega.
