Гигант одбрамбене технологије запалио је интернет објавом коју многи пореде са “лупетањем зликовца из стрипа”
Америчка компанија за надзорну технологију “Палантир”, објавила је протеклог викенда манифест од 22 тачке у којем позива на “нову еру” америчке војне надмоћи омогућене вештачком интелигенцијом. Интернет је полудео, а текст је означен као план за “технофашизам”.
Документ иде далеко даље од типичне изјаве о мисији технолошке компаније из Силицијумске долине. Он износи ставове “Палантира” о улози технологије и војне моћи у 21. веку, наводећи: “Силицијумска долина има афирмативну обавезу да учествује у одбрани нације”; “тврда моћ у овом веку биће изграђена на софтверу”; “национална служба треба да буде универзална дужност”, “послератно неутралисање Немачке и Јапана мора бити поништено”.
Да би се разумело како приватна корпорација може да се осећа овлашћеном да захтева тако далекосежне промене политике од државе, важно је разумети шта је “Палантир” и колико је заправо испреплетен са “дубоком државом”.
Шта је “Палантир”?
“Палантир” – назван по кристалној кугли из Толкиновог “Господара прстенова” захваљујући којој мрачни господар Саурон надгледа своје подређене – софтверска је фирма која првенствено служи секторима одбране и обавештајне службе. Компанију су 2003. године основали суоснивач “Пејпала” Питер Тил, Џо Лонсдејл (који је радио за Тилов “Кларијум капитал”), Стивен Коен (који је био на пракси у “Кларијуму”), бивши истраживач Истраживачког института Сигмунд Фројд Алекс Карп, и Натан Гетингс, инжењер “Пејпала”.
“Палантир” је био Тилова идеја, који је, како је рекао, схватио да се “приступи које је ‘Пејпал’ користио за борбу против превара могу проширити на друге контексте, попут борбе против тероризма”.
Тилову идеју подржала је ЦИА, која је 2005. године уложила 2 милиона долара у компанију преко своје фирме за ризични капитал “Ин-кју-тел” (In-Q-Tel). “Волео бих да сам имао ‘Палантир’ када сам био директор”, рекао је 2013. године за “Форбс” бивши шеф ЦИА Џорџ Тенет, који је основао “Ин-кју-тел”. “Волео бих да имамо алат његове моћи.”
Вредност “Палантира” се тренутно процењује на око 352 милијарде долара, што представља отприлике 80 пута већи годишњи приход компаније. Ово очигледно прецењивање подстичу “Палантирови” опсежни уговори са владом САД и послови са читавим низом одбрамбених и обавештајних агенција.
Шта “Палантир” продаје?
Главни производ “Палантира” је оперативни систем под називом “Готам“. Није у питању обичан систем за надзор, већ обједињује и анализира постојеће податке чије би прочишћавање иначе могло да траје данима. На пример, ако Централна команда САД планира ракетни напад у страној земљи, “Готам” може да комбинује мапе и сателитске снимке из те земље, податке из других агенција, укључујући људске обавештајне податке ЦИА и сигналне обавештајне податке НСА, и локалне податке о надзору како би представио ЦЕНТКОМ-у потенцијалне мете.
“Готам” и МОЗАИК – још један “Палантиров” програм за идентификацију мета који прикупља дигиталне податке, укључујући снимке надзора и ИП адресе из циљаног подручја – користе вештачку интелигенцију да би означили најефикасније мете за војне нападе. САД признају да су користиле ове програме за избор мета током свог текућег рата против Ирана, али инсистирају да људи доносе коначну одлуку пре него што “повуку окидач”.
“Готам” је такође коришћен као алат за полицијски надзор. Полицијска управа Лос Анђелеса, на пример, користи “Готам” за прикупљање података о цивилима – укључујући имена, адресе, активности на друштвеним мрежама, личне односе и фотографије надзора – како би пратила њихове везе са познатим криминалцима и предвидела вероватноћу да ће наставити да чине злочине.
“Готам” може да “централизује све што агенција зна о особи на једном месту, укључујући боју очију са возачке дозволе или регистарске таблице са саобраћајне казне – што олакшава израду детаљног обавештајног извештаја”, рекао је прошле године један бивши запослени за “Вајерд”.
Ко су “Палантирови” клијенти?
“Палантирова” листа клијената је позамашна. У САД укључује Министарство одбране, Министарство унутрашње безбедности, Имиграциону и царинску службу, ЦИА, ФБИ, НСА, америчку војску, Марински корпус, Ратно ваздухопловство и Команду за специјалне операције, као и десетине или чак стотине полицијских одељења и других агенција за спровођење закона. Тренутно не постоји јединствена, јавно доступна листа “Палантирових” клијената у САД.
У иностранству, “Палантирову” технологију користе британско Министарство одбране, Израелске одбрамбене снаге и Оружане снаге Украјине, као и полицијске управе и владине агенције у Француској, Немачкој, Данској, Холандији, Норвешкој и Великој Британији.
Зашто приватна компанија за технологију надзора објављује манифест?
“Палантир” је у својој суштини компанија за агрегацију података, али је издвајају њени клијенти, маркетинг и идеолошка оријентација њених руководилаца. Компанија се не пласира на тржиште као безлични продавац софтвера за сређивање и анализу података, већ као, како су сами рекли, добављач “ланца убијања покренутог вештачком интелигенцијом” који омогућава “доминацију у одлучивању од свемира до блата”.
“Палантир” своје консултанте назива “инжењерима софтвера распоређеним напред”, а своје интерне мејлове као извештаје о “ситуационој свести”. Генерални директор Алекс Карп себе приказује као дубоко укљученог у војне одлуке, што, барем на папиру, не би требало да буде.
Мисија “Палантира”, рекао је на конференцији о заради прошле године, јесте “да уплаши непријатеље, а понекад и да их убије“. Као јавно лице компаније, Карп је бранио израелско коришћење “Палантировог” софтвера за планирање удара у Гази и позвао је САД да се припреме за рат на три фронта против Кине, Русије и Ирана.
Манифест се може посматрати као наставак ове продајне презентације. Адаптиране из Карпове књиге “Технолошка република” из 2025. године, 22 тачке предвиђају свет у коме ће “Палантирови” производи бити још траженији.
- “Инжењерска елита Силицијумске долине има афирмативну обавезу да учествује у одбрани нације.”
- “Способност слободних и демократских друштава да победе захтева нешто више од моралне привлачности. Потребна је тврда моћ, а тврда моћ у овом веку биће изграђена на софтверу.”
- “Питање није да ли ће се оружје вештачке интелигенције градити; већ ко ће га градити и у коју сврху. Наши противници неће застати да се упусте у театралне дебате о предностима развоја технологија са критичним војним и национално-безбедносним применама. Они ће наставити.”
- “Атомско доба се завршава. Једно доба одвраћања, атомско доба, се завршава, а нова ера одвраћања изграђена на вештачкој интелигенцији треба да почне.”
- “Послератно неутралисање Немачке и Јапана мора се поништити. Деформисање Немачке била је прекомерна корекција за коју Европа сада плаћа високу цену. Слична и веома театрална посвећеност јапанском пацифизму, ако се одржи, такође ће претити да промени равнотежу снага у Азији.”
- “Силицијумска долина мора играти улогу у решавању проблема насилног криминала.”
Карпови производи су имплицитно представљени као решење за ове проблеме, а његова порука “мир кроз снагу” делује као да је скројена да задовољи новог неоконзервативног председника Доналда Трампа, са чијом ће администрацијом његова компанија на крају потписати уговоре.
Након што је фирма за вештачку интелигенцију “Антропик” избачена из програма Пентагона због одбијања да омогући масовни домаћи надзор или потпуно аутономно оружје, манифест компаније “Палантир” је подједнако продајна презентација и заклетва на верност, оцењује РТ интернешенел.
Преостали део његових тачака залази у територију културног рата, изјављујући да људима попут Илона Маска треба честитати због њиховог веровања у “велики наратив”, да се “свеприсутној нетолеранцији према верским веровањима у одређеним круговима мора одупрети” и да су “неке културе произвеле витални напредак; друге остају дисфункционалне и регресивне”.
Ко су Карп и Тил и зашто су контроверзни?
Ове тачке одражавају Карпову идеолошку склоност – он себе описује као “прогресивног, али не и воук” и “технолошког националисту”. Карп се током година представљао као социјалиста и неомарксиста и доследно је гласао за демократе, док је хвалио неке од Трампових политика. Његова једина доследна уверења изгледа да су да “Запад има супериорнији начин живота” и да се тај начин живота мора бранити “применом организованог насиља”. Карп је гласни бранилац Израела и пропалестинске демонстранте у САД је назвао “инфекцијом унутар нашег друштва”.
Тил је, насупрот томе, више страначка фигура. Као признати конзервативац, допринео је либертаријанским и републиканским циљевима и финансирао је сенаторску кампању потпредседника Џеј Ди Венса 2018. године. Док се Тил описује као либертаријанац, он донира интервенционистичкој Алијанси демократија (коју је основао бивши шеф НАТО-а Андерс Фог Расмусен) и члан је управног одбора Билдерберг групе.
Тил је финансирао тужбу рвача Хулка Хогана из 2015. године која је довела до банкрота часописа “Гокер”, скоро деценију након што га је блог са вестима разоткрио као хомосексуалца.
Шта људи кажу о манифесту?
“Палантиров” манифест је изазвао изузетно негативне реакције, а коментатори га описују као “застрашујући”, “технофашистички” и “лупетања зликовца из стрипа”.
“Визија манифеста… је визија америчке владе и њених технолошких савезника као доминантних играча, неограничених одговорношћу”, написао је политолог Доналд Мојнихан. “Свет у коме мека моћ има стваран и трајан утицај једноставно је мање профитабилан за компанију попут ‘Палантира’ у поређењу са светом у коме дижемо много ствари у ваздух.”
“Кад би владе заиста радиле свој посао, овај документ компаније ‘Палантир’ не би био манифест којим се поносно хвале, већ јасан знак хитне потребе за чишћењем софтвера из јавних институција у које је инфилтриран”, написао је француски предузетник Арно Бертран.
Манифест је значајнији од било које Трампове акције, тврди руски филозоф Александар Дугин на Иксу.
“Трамп је безначајан пион на озбиљној шаховској табли. Његова улога је потпуно уништење. Фаза припрема. ‘Палантир’ је много озбиљнији. То је план да се радикалним средствима заштити опадајућа доминација Запада.”
