Oko 30 odsto svetske nafte i 20 odsto gasa prolazi kroz Ormuski moreuz i to je količina koja se ne može lako nadomestiti. Uglavnom su te količine nafte i gasa namenjene tržištu jugoistočne i istočne Azije, ali će se zatvaranje Ormuza osetiti u čitavom svetu, kaže za Sputnjik stručnjak za energetiku Miloš Zdravković.
Zatvaranje Ormuza najviše utiče na Indiju i Kinu, a tek onda na Evropu. Kada je reč o nafti, poglavito utiče na Indiju i Kinu, a kada je reč o gasu — na Evropu. Pre svega će kineska i indijska privreda biti na udaru, kaže Zdravković.
Venecuela ima najveće rezerve nafte na svetu, ali naš sagovornik objašnjava da tamošnja infrastruktura nije dovoljno razvijena, dok je sama nafta specifična za preradu. U kratkom ili čak srednjem roku, nemoguće je zameniti naftu iz Persijskog zaliva venecuelanskom.
Koje su onda alternative? Pa ako govorimo o evropskom kontinentu, o tome je trebalo ranije razmišljati, pre svega kada je reč o gasu. Odustajanje od ruskog gasa sada će imati velike reperkusije ako rat potraje — a to trenuno niko ne može da zna. Svakako će se zatvaranje Ormuza u kratkoročnom periodu odraziti na cene nafte i gasa, pre svega u Evropi, ali i na globalnom tržištu, kaže Zdravković za Sputnjik.
Pored transporta ugrožena i proizvodnja
Budući da će kineska i indijska privreda biti u velikoj meri na udaru, ove dve zemlje moraće da se potpuno okrenu ka Rusiji. Međutim, Zdravković se pribojava da to neće biti dovoljno. Ako bi rat potrajao, nafta iz Ruske Federacije i centralne Azije ne bi mogla u potpunosti da zameni naftu sa Bliskog istoka.
Mi govorimo samo o prolazu tankera kroz Ormuz, ali videli smo da je najveća rafinerija „Saudi Aramka“, odnosno najveće svetske kompanije za proizvodnju nafte trenutno zatvorena. Ne znamo da li su je oštetili Iranci ili Izraelci, ali nije ni bitno. Ukoliko taj rat eskalira, neće biti dovedena u pitanje samo transport kroz Persijski zaliv, odnosno Ormuski moreuz, nego i proizvodnja.
Samo jedan deo saudijske nafte prolazi kroz Ormuz, ali veći deo iz Saudijske Arabije ide drugim rutama. Potencijalna eskalacija ugrozila bi proizvodnju i u Omanu, Saudijskoj Arabiji, Kuvajtu, Iraku, Iranu, Ujedinjenim Arapskim Emiratima i Bahreinu. To bi bio veliki udarac za svetsku proizvodnju nafte. Kada se tome doda i proizvodnju gasa u Kataru, kaže Zdravković, reč je o ozbiljnom udaru koji u kratkom roku ne može biti supstituisan.
