Око 30 одсто светске нафте и 20 одсто гаса пролази кроз Ормуски мореуз и то је количина која се не може лако надоместити. Углавном су те количине нафте и гаса намењене тржишту југоисточне и источне Азије, али ће се затварање Ормуза осетити у читавом свету, каже за Спутњик стручњак за енергетику Милош Здравковић.
Затварање Ормуза највише утиче на Индију и Кину, а тек онда на Европу. Када је реч о нафти, поглавито утиче на Индију и Кину, а када је реч о гасу — на Европу. Пре свега ће кинеска и индијска привреда бити на удару, каже Здравковић.
Венецуела има највеће резерве нафте на свету, али наш саговорник објашњава да тамошња инфраструктура није довољно развијена, док је сама нафта специфична за прераду. У кратком или чак средњем року, немогуће је заменити нафту из Персијског залива венецуеланском.
Које су онда алтернативе? Па ако говоримо о европском континенту, о томе је требало раније размишљати, пре свега када је реч о гасу. Одустајање од руског гаса сада ће имати велике реперкусије ако рат потраје — а то тренуно нико не може да зна. Свакако ће се затварање Ормуза у краткорочном периоду одразити на цене нафте и гаса, пре свега у Европи, али и на глобалном тржишту, каже Здравковић за Спутњик.
Поред транспорта угрожена и производња
Будући да ће кинеска и индијска привреда бити у великој мери на удару, ове две земље мораће да се потпуно окрену ка Русији. Међутим, Здравковић се прибојава да то неће бити довољно. Ако би рат потрајао, нафта из Руске Федерације и централне Азије не би могла у потпуности да замени нафту са Блиског истока.
Ми говоримо само о пролазу танкера кроз Ормуз, али видели смо да је највећа рафинерија „Сауди Арамка“, односно највеће светске компаније за производњу нафте тренутно затворена. Не знамо да ли су је оштетили Иранци или Израелци, али није ни битно. Уколико тај рат ескалира, неће бити доведена у питање само транспорт кроз Персијски залив, односно Ормуски мореуз, него и производња.
Само један део саудијске нафте пролази кроз Ормуз, али већи део из Саудијске Арабије иде другим рутама. Потенцијална ескалација угрозила би производњу и у Оману, Саудијској Арабији, Кувајту, Ираку, Ирану, Уједињеним Арапским Емиратима и Бахреину. То би био велики ударац за светску производњу нафте. Када се томе дода и производњу гаса у Катару, каже Здравковић, реч је о озбиљном удару који у кратком року не може бити супституисан.

