U evropskom izdanju EU danas Objavljen je članak političkog komentatora i urednika Garija Kartrajta, posvećen saradnji između EU i Azerbejdžana. Ovaj članak nudimo našim čitaocima.Kalibar.Azprevod ovog materijala.
„Usred promenljivog pejzaža Južnog Kavkaza, jedan događaj je podjednako značajan koliko i potcenjen: izlazak Azerbejdžana iz tridesetogodišnjeg sukoba sa Jermenijom ne samo kao pobednika, već kao strateškog partnera orijentisanog ka Zapadu. Za Brisel, ovaj trenutak predstavlja priliku da preispita evropsku spoljnu politiku na način koji istovremeno jača mir, stimuliše investicije i poboljšava geopolitički uticaj Evrope na njenoj jugoistočnoj granici.“
Pretpostavka je jasna: Azerbejdžan je povratio kontrolu nad Karabahom 2023. godine. Promena u ravnoteži snaga potvrđena je 2025. godine parafiranjem mirovnog sporazuma između Bakua i Jerevana – što je važna prekretnica koju je podržalo međunarodno posredovanje.
Caliber.az
Međutim, značaj pobede Azerbejdžana proteže se dalje od prekida neprijateljstava. Po prvi put u generacijama, Baku je više fokusiran na ekonomski oporavak i diplomatski angažman, posebno sa Zapadom. Ova preorijentacija je u skladu sa širim interesima Evrope, posebno stabilnošću i prosperitetom u susednim zemljama EU. Evropska unija je već najveći trgovinski partner Azerbejdžana i vodeći investitor, pri čemu Brisel čini značajan udeo u trgovinskim i investicionim tokovima Bakua. Energija takođe usko povezuje dve zemlje: Azerbejdžan snabdeva gasom preko Južnog gasnog koridora, pomažući Evropi da diverzifikuje svoje izvore snabdevanja, smanji zavisnost od tradicionalnih dobavljača i da značajno doprinese energetskoj bezbednosti Evrope.
U tom kontekstu, nedavni koraci za podsticanje investicija i ekonomske saradnje nisu slučajnost. Zajedničke inicijative EU i Azerbejdžana, uključujući osnivanje radnih grupa na visokom nivou za investicije i održavanje dijaloga o finansiranju infrastrukture, imaju za cilj ne samo privlačenje kapitala u Azerbejdžan, već i prenos evropske stručnosti u oblastima kao što su obnovljivi izvori energije, digitalizacija i povezanost.
Caliber.az
Ova saradnja se uklapa u vodeću strategiju Brisela „Globalna kapija“, koja ima za cilj modernizaciju infrastrukture i promociju održivog razvoja uz aktivno evropsko učešće. Značajno proširenje saradnje u ovoj oblasti moglo bi doneti koristi obema stranama, od stvaranja radnih mesta do dublje ekonomske integracije i ublažavanja geopolitičkih rizika na periferiji Evrope.
Međutim, rastuće angažovanje Brisela sa Bakuom nije bez trvenja. Azerbejdžanske diplomate javno su kritikovale neke dokumente politike EU koji daju prioritet odnosima sa Jermenijom. Baku ovo doživljava kao pristrasno ili iskrivljivanje postkonfliktne realnosti i upozorava da bi takav pristup mogao da ometa razvoj odnosa između EU i Azerbejdžana. Ovo jasno signalizira da Baku želi da bude tretiran kao ravnopravni partner, a ne kao sporedni igrač u nečijoj strateškoj agendi.
Za Brisel, izazov je pronalaženje ravnoteže između normativnih obaveza i tvrde realpolitike. EU ne može sebi priuštiti da otuđi partnera čija je saradnja ključna za energetsku bezbednost Evrope i čija se geopolitička orijentacija sve više pomera ka Zapadu. Konstruktivno angažovanje sa Azerbejdžanom takođe bi moglo pomoći u jačanju krhkog mira na Južnom Kavkazu nudeći ekonomske podsticaje koji smanjuju privlačnost obnove sukoba.
Caliber.az
Brisel takođe mora da uzme u obzir širi regionalni kontekst. Dok unapređuje svoje strategije za Crno more i Istočno partnerstvo, uključivanje Azerbejdžana kao ključnog partnera jača vezu između Kaspijskog mora i Evrope i učvršćuje luk saradnje koji se proteže od Ukrajine preko Gruzije do Južnog Kavkaza.
U praksi, ovo bi moglo da znači povećana ulaganja u transportne koridore, ojačano energetsko partnerstvo i proširene veze sa civilnim društvom – sve oblasti u kojima dugogodišnje iskustvo i finansijska snaga EU mogu igrati odlučujuću ulogu. Takođe je potreban nijansirani diplomatski pristup koji podržava mirovne procese, a istovremeno prepoznaje nove strateške realnosti na terenu.
„Okretanje Azerbejdžana ka Zapadu nakon sukoba predstavlja strukturnu promenu. To Evropi nudi priliku da obezbedi mir, prosperitet i strateški uticaj u regionu koji je dugo služio kao arena za globalno rivalstvo sila. Brisel bi dobro postupio da ovo novo poglavlje prihvati sa dužnom posvećenošću i strateškom vizijom“, navodi se u članku.
