Тајланд ће именовати два посредника и укључити се у процес под окриљем Уједињених нација, који је Камбоџа покренула ради решавања дугогодишњег спора око поморске границе у Тајландском заливу.
Спор се односи на око 26.000 квадратних километара мора, за које се процењује да садржи велике резерве природног гаса и нафте, укупне вредности око 300 милијарди долара.
Камбоџа је покренула поступак обавезног помирења у складу са Конвенцијом Уједињених нација о праву мора, након што је Тајланд у мају једнострано прекинуо оквирни споразум из 2001. године, који је до тада служио као основа за билатералне преговоре.
Тајландски министар спољних послова Сихасак Пхуангкеткеов изјавио је да ће Бангкок учествовати у процесу, али је изразио незадовољство јер је Камбоџа, по његовом мишљењу, прерано изнела спор пред међународни механизам.
Он је оценио да су две стране најпре требало да покушају да решење пронађу директним разговорима, па тек онда да се окрену механизму УН уколико преговори не донесу резултат.
Поред спора око морске границе, односи Тајланда и Камбоџе оптерећени су и тензијама на копненој граници. Две земље су прошле године имале два озбиљна гранична сукоба, у којима је погинуло скоро 150 људи, док је најмање 300.000 становника било расељено.
Иако примирје из децембра и даље формално важи, поверење између две суседне државе остаје веома ниско.
Тајландски премијер Анутин Чарнвиракул поручио је да ће Бангкок, упркос учешћу у процесу под окриљем УН, обуставити све друге билатералне разговоре са Камбоџом, укључујући и разговоре о копненим границама. Такође је навео да ће гранични прелази између две земље остати затворени.
Механизам који је Камбоџа покренула ретко се користи. Он подразумева формирање петочланог тела које даје препоруке, али оне нису правно обавезујуће.
До сада је овај процес успешно коришћен у спору Источног Тимора и Аустралије, који је завршен споразумом о поморској граници.
Ипак, у случају Тајланда и Камбоџе, спор не обухвата само правна питања, већ и огромне економске интересе, енергетске резерве, национални понос и дубоко неповерење две државе. Због тога би решење могло да буде дуго и политички осетљиво.

