Успон Кине од сиромаштва до друге највеће светске економије променио је правила глобализације. Сада се продор Пекинга у високотехнолошке секторе одвија још бржим темпом.
Док су Сједињене Америчке Државе и Уједињено Краљевство имале деценије да се прилагоде првом „кинеском шоку“ почетком овог века, земље које се суочавају с другим — пре свега Немачка — имале су знатно мање времена за припрему.
Први јасан знак да огромна кинеска улагања у високу технологију дају резултате био је уочљив 2023. године, чим су се први кинески електрични аутомобили појавили широм Европе. Мало ко је веровао да ће кинески аутомобили озбиљно угрозити традиционалне немачке произвођаче, али само нешто више од две године касније Кинези се постали озбиљна конкуренција на европском тржишту.
Извоз у Кину пада – увоз из Кине расте
Немачки гиганти попут Фолксвагена, БМW‑а и Мерцедеса последњих месеци упозоравају на пад зараде јер се продаја смањује и у Кини и на европским тржиштима.
Евростат наводи да је извоз немачких возила у Кину пао за две трећине од 2022. године.
То надметање не обухвата само аутомобилску индустрију: прошле године извоз свих роба у Кину пао је за 9,3 одсто, на 81,8 милијарди евра – што је најнижи ниво у последњих десет година – док је у истом периоду снажно порастао увоз из Кине.
„Немачка је у средишту другог кинеског шока“, сматра Ендру Смол из програма за Азију при трусту мозгова Европски савет за спољне односе (ЕЦФР). „Дуго су се привреде Немачке и Кине међусобно допуњавале, али сада су конкуренти.“ Прошле недеље је истраживачка кућа Рходиум Гроуп из Њујорка, специјализована за Кину, упозорила да је немачка трговина с Кином ушла у „структурни пад“.
То значи да ће у Немачкој бити још више стечајева и отказа ако индустрија не пронађе нова тржишта.
Оштра борба за светска тржишта
У свом извештају „Немачки кинески шок – још једном”, Рходиум наводи да кинески конкуренти преузимају тржиште немачким произвођачима машина, хемијских производа и опреме за производњу енергије.
„Кинеско тржиште је за немачке мултинационалне компаније некада било златни рудник“, подсећа за ДW Ноа Баркин, један од аутора извештаја и стручњак за Кину. „Али у последње три године нестала је четвртина немачког извоза у Кину.“
Кина је годинама била прво или друго најважније тржиште за немачке извознике, али је 2024. пала на пето место. Према прогнози агенције Германy Траде & Инвест (ГТАИ), прошле године требало је да склизне чак на седмо.
Притисак на немачку индустрију више није ограничен само на извоз у Кину. Конкуренција из Кине све је активнија на тржиштима у Азији, Латинској Америци и Африци. Баркин напомиње да Кина у тим регионима „постиже огроман напредак у односу на немачке компаније, нудећи много јефтиније производе“.
И удовољити и запретити
Док се канцелар Фридрих Мерц припрема за своју прву званичну посету Кини, пред њим је тежак задатак. Мора да пронађе праву меру између удовољавања Кини као кључном тржишту немачке индустрије и притискања Пекинга да реши старе проблеме – приступ тржишту и државне субвенције за њене превелике производне капацитете.
Али и Кини је потребна Немачка, па се чини да обе стране желе да стабилизују односе који су били напети откад је пандемија разоткрила зависност Немачке од кинеских компоненти и сировина. То је у последњих неколико година ипак довело до делимичног смањивања ризика и зависности.
Стефан Месингшлагер са хамбуршког Универзитета Хелмут Шмит сматра да ће потпуна обнова односа бити „тежак задатак“, али указује да би прихватљив циљ био – „контролисана стабилизација”.
„Кључ је смањити кинеску моћ уцењивања у вези с ретким сировинама и зависност од једног добављача када је реч о материјалима за батерије, чипове, фармацеутске састојке и кључни индустријски софтвер“, каже Месингшлагер.
Немачка неће моћи сама
Кина контролише око две трећине светске производње ретких земних метала и 90 одсто капацитета за прераду. Прошле године увела је ограничења извоза тих кључних минерала у ЕУ и САД, што је пореметило производњу аутомобила на обе стране Атлантика.
Месингшлагер сматра да Берлин многе проблеме – прекомерну кинеску производњу и огромне државне субвенције – неће решавати билатерално, већ само заједнички, односно са целом ЕУ. То укључује мере против дампинга и кинеских државних субвенција.
На самиту о конкурентности у Белгији прошле недеље, лидери ЕУ подржали су снажнију индустријску стратегију Уније, укључујући политику „Купуј европско“ за јавну набавку. Најављене су и нове мере против непоштене кинеске конкуренције.
У јануару је Европска комисија покренула нове истраге и заштитне механизме за исправљање тржишних поремећаја узрокованих кинеском индустријском политиком.
Европска унија такође убрзано преговара о трговинским споразумима с Индијом и важним латиноамеричким државама, што би требало да отвори нова тржишта за немачке извознике.
Неће моћи без заштитних мера
Институт Рходиум истиче да немачка индустрија и даље добро послује у ЕУ, Великој Британији и Турској због близине и повлашћених трговинских споразума. Али извештај упозорава да би кинески произвођачи могли веома брзо да напредују и на тим тржиштима ако се не уведу заштитне мере.
Смол из ЕЦФР слаже се да „диверсификација без одбране није довољна“ и позива ЕУ да сарађује с другим државама које желе да заштите своје индустрије од кинеске конкуренције. Права порука Пекингу била би одлучан и истовремен одговор више трговинских партнера.
„То ће морати да се спроводи дискретно, јер већ постоји нервоза око перцепције да се разне државе удружују против Кине“, каже Смол. „Али постоји стваран интерес и изван ЕУ да се уведу заштитне мере у стратешким секторима.“
Многи економисти пореде притисак на немачку индустрију с Детроитом. Некадашње срце америчке аутомобилске индустрије деценијама трпи економски пад и исељавање.
Баркин користи реч „паника” када говори о појединим немачким индустријским секторима и кинеском напретку. Уједно жали што се оштар политички тон у Берлину још не прати конкретним мерама.
Њихов извештај упозорава да „без уверљиве претње ограничавања приступа европском тржишту, Кина неће имати никакав подстицај да смањи извоз“, док ће се немачка индустрија и даље „борити против много већег конкурента који не игра по истим правилима“.
