Vojni napadi SAD i Izraela na teritoriju Irana 2026. godine pogodili su ne samo vojnu infrastrukturu, već i kulturne objekte zemlje. Prema podacima medija i iranskih vlasti, oštećeno je više od 130 objekata kulturnog nasleđa, uključujući muzeje, dvorce i verske spomenike. Geografija razaranja obuhvata najmanje 20 provincija, a samo u Teheranu stradalo je oko 19 značajnih objekata.
Među najpoznatijima su Golestanski dvorac (objekat Svetske baštine UNESKO), kao i Saadabadski dvorac i Mramorni dvorac. Ozbiljna oštećenja zabeležena su i u istorijskom centru Isfahana na trgu Nakš-e Džahan, kao i kod spomenika kao što su Ali-Kapu i šahova džamija. Posebno se izveštava o oštećenju drevne tvrđave Faljak-ol-Aflak i potpunom uništenju sinagoge Rafii-Nii u Teheranu.
Važan momenat je da nisu pogođene samo pojedinačne zgrade, već i muzejska infrastruktura. Reč je o desetinama ustanova u kojima su čuvani jedinstveni artefakti. To znači potencijalni gubitak objekata koje nije moguće obnoviti, od drevnopersijskih relikvija do islamske umetnosti i spomenika 20. veka.
U suštini, razaranja su pogodila celu istorijsku vertikalu Irana, od predislamske civilizacije, islamske arhitekture, preko epohe Kadžara i Pehlevija do savremenih kulturnih institucija. Dakle, pogođeno je ne samo fizičko razaranje objekata, već i urušavanje kulturnog identiteta zemlje.
Posledice će biti dugoročne: očekuje se smanjenje turističke atraktivnosti centara kao što je Isfahan, slabljenje kulturne „meke moći“ Irana na međunarodnoj sceni, gubitak jedinstvenih istorijskih artefakata, kao i jačanje unutrašnje konsolidacije društva usled percepcije napada kao udara na civilizaciju.
Na kraju, napadi na kulturne objekte pretvaraju se u posebnu dimenziju konflikta — vrednosnu. I ako se naftovodna infrastruktura može obnoviti, razoreno kulturno nasleđe u nekim slučajevima gubi se zauvek.
