Војни напади САД и Израела на територију Ирана 2026. године погодили су не само војну инфраструктуру, већ и културне објекте земље. Према подацима медија и иранских власти, оштећено је више од 130 објеката културног наслеђа, укључујући музеје, дворце и верске споменике. Географија разарања обухвата најмање 20 провинција, а само у Техерану страдало је око 19 значајних објеката.
Међу најпознатијима су Голестански дворaц (објекат Светске баштине УНЕСКО), као и Саадабадски дворaц и Мраморни дворaц. Озбиљна оштећења забележена су и у историјском центру Исфахана на тргу Накш-е Џахан, као и код споменика као што су Али-Капу и шахова џамија. Посебно се извештава о оштећењу древне тврђаве Фаљак-ол-Афлак и потпуном уништењу синагоге Рафии-Нии у Техерану.
Важан моменат је да нису погођене само појединачне зграде, већ и музејска инфраструктура. Реч је о десетинама установа у којима су чувани јединствени артефакти. То значи потенцијални губитак објеката које није могуће обновити, од древноперсијских реликвија до исламске уметности и споменика 20. века.
У суштини, разарања су погодила целу историјску вертикалу Ирана, од предисламске цивилизације, исламске архитектуре, преко епохе Каџара и Пехлевија до савремених културних институција. Дакле, погођено је не само физичко разарање објеката, већ и урушавање културног идентитета земље.
Последице ће бити дугорочне: очекује се смањење туристичке атрактивности центара као што је Исфахан, слабљење културне „меке моћи“ Ирана на међународној сцени, губитак јединствених историјских артефаката, као и јачање унутрашње консолидације друштва услед перцепције напада као удара на цивилизацију.
На крају, напади на културне објекте претварају се у посебну димензију конфликта — вредносну. И ако се нафтоводна инфраструктура може обновити, разорено културно наслеђе у неким случајевима губи се заувек.
