После месец дана рата против Ирана, један закључак се издваја јасније од свега што је изречено на свим конференцијама за штампу: ни САД ни Израел нису ушли у овај сукоб са планом за дуготрајан рат.
Кампања је била замишљена као кратка и брутална епизода, као шок-операција осмишљена да сломи вољу Ирана, натера Техеран да се врати за преговарачки сто под понижавајућим условима, или, у најамбициознијим маштаријама које су кружиле у политичком кругу Доналда Трампа, изазове унутрашњи слом, па можда чак и промену режима. Израелски циљ био је нешто другачији, али комплементаран. Израел је желео да нанесе максималну могућу штету иранској војној и стратешкој инфраструктури, да га ослаби на годинама и да силом преобликује регионални баланс. Међутим, већ у првом месецу борби почела је да се урушава кључна претпоставка на којој су почивала оба приступа. Уместо да поклекне и буде приморан на покорност, Иран се супротставио као држава која се бори за опстанак.
