Kina je usvojila zakon koji promoviše “etničko jedinstvo”. Tamošnji zvaničnici tvrde da zakon treba da jača zajedništvo među svim etničkim grupama, dok kritičari upozoravaju da će on dodatno ograničiti prava manjina.
Zakon nalaže da sva deca u Kini nauče mandarinski pre polaska u vrtić i tokom celokupnog obaveznog školovanja, dok manjinski jezici više ne mogu biti primarni u nastavi.
Ranije, učenici u oblastima kao što su Unutrašnja Mongolija, Tibet i Sinđang mogli su učiti veći deo školskog programa na svom maternjem jeziku.
Zakon takođe podstiče stvaranje “međusobno integrisanih zajednica”, što bi moglo dovesti do mešanja Han Kineza i manjinskih grupa u zajednicama sa većinskim stanovništvom manjina.
Podrazumeva i da svi državni organi i privatna preduzeća, uključujući lokalne vlasti i državne organizacije poput Kineske federacije žena, promovišu etničko jedinstvo.
“Ljudi svake etničke grupe, sve organizacije i udruženja u zemlji, oružane snage, svaka partija i društvena organizacija, svaka kompanija, mora da oblikuje zajedničku svest o kineskoj naciji u skladu sa zakonom i ustavom i preuzme odgovornost za izgradnju te svesti”, navodi se u tekstu zakona.
Pravne sankcije uključuju i mogućnost da kineske vlasti gone ljude ili organizacije izvan Kine ako narušavaju “etničko jedinstvo”, što podseća na odredbe Nacionalnog zakona o bezbednosti primenjenog u Hongkongu.
Većinu kineske populacije čine Han Kinezi, a službeni jezik je mandarinski. Kina ima 55 etničkih grupa, koje čine 8,9 odsto od ukupno 1,4 milijarde stanovnika.
Ustav navodi da “svaka etnička grupa ima pravo da koristi i razvija svoj jezik” i “ima pravo na samoupravu”, dok Zakon o regionalnoj etničkoj autonomiji obećava ograničenu autonomiju tim grupama, uključujući mogućnost da kreiraju fleksibilne mere za razvoj svoje ekonomije.
Stručnjaci kažu da će, uprkos tim odredbama, novi zakon verovatno imati prioritet u praksi.
Kineska Jedinstvena fronta, koja nadgleda politiku prema etničkim manjinama, nije odgovorila na zahtev za komentar.
Prema članu 15 novog zakona, sva deca moraju da nauče mandarinski kineski pre polaska u vrtić i da ga koriste tokom celokupnog obaveznog školovanja do kraja srednje škole.
Mandarinski je već primarni jezik nastave u Unutrašnjoj Mongoliji, Tibetu i Sinđangu – kineskim regionima sa velikim brojem etničkih manjina, ali novi zakon praktično navodi da manjinski jezici ne mogu biti primarni jezik nastave.
Do nedavno, etničke manjine su imale određenu autonomiju u izboru jezika za nastavu u školama.
Ranije su u Unutrašnjoj Mongoliji, autonomnom regionu Kine koji se graniči sa Mongolijom, mogli su učiti veliki deo kurikuluma na mongolskom jeziku.
To se promenilo 2020. godine, od kada udžbenici na mongolskom jeziku više ne mogu da se koriste nego samo kineske udžbenike. Promena politike dovela je do masovnih protesta i represivnog odgovora, kao i kasnijih kampanja re-edukacije.
Učenici u tom regionu sada mogu učiti mongolski samo kao čas stranog jezika, jedan sat dnevno.
Mnoge zemlje, uključujući SAD, sprovode slične politike asimilacije. Međutim, iako Kina tvrdi da je njen pristup usmeren na razvoj područja etničkih manjina, Maja Vang, zamenica direktora za Aziju u organizaciji Hjuman rajts voč, rekla je da zakon zapravo ne obezbeđuje jednakost.
“Pitanje nikada nije bilo toliko o pravičnoj i inkluzivnoj participaciji u ekonomiji, jer se politike nameću Tibancima. Pravo inkluzivno rešenje ne isključuje mogućnost da deca govore dva jezika”, navela je.
Pravna stručnjakinja sa Harvarda Rajhan Asat ističe da zakon može poslužiti vlastima kao alat za kršenje ljudskih prava. Njena porodica je pogođena lično – njen mlađi brat, Ekpar Asat, Ujgur, služi kaznu od 15 godina u Sinđangu zbog navodnog podsticanja etničke diskriminacije i mržnje. On je bio preduzetnik i osnivač društvene mreže za Ujgure, a uhapšen je ubrzo nakon posete SAD 2016. godine.
Asat izražava zabrinutost da će zakon uništiti ujgurski identitet i da nova generacija neće moći da očuva svoju kulturu i jezik.
(BETA)
