Кина је усвојила закон који промовише “етничко јединство”. Тамошњи званичници тврде да закон треба да јача заједништво међу свим етничким групама, док критичари упозоравају да ће он додатно ограничити права мањина.
Закон налаже да сва деца у Кини науче мандарински пре поласка у вртић и током целокупног обавезног школовања, док мањински језици више не могу бити примарни у настави.
Раније, ученици у областима као што су Унутрашња Монголија, Тибет и Синђанг могли су учити већи део школског програма на свом матерњем језику.
Закон такође подстиче стварање “међусобно интегрисаних заједница”, што би могло довести до мешања Хан Кинеза и мањинских група у заједницама са већинским становништвом мањина.
Подразумева и да сви државни органи и приватна предузећа, укључујући локалне власти и државне организације попут Кинеске федерације жена, промовишу етничко јединство.
“Људи сваке етничке групе, све организације и удружења у земљи, оружане снаге, свака партија и друштвена организација, свака компанија, мора да обликује заједничку свест о кинеској нацији у складу са законом и уставом и преузме одговорност за изградњу те свести”, наводи се у тексту закона.
Правне санкције укључују и могућност да кинеске власти гоне људе или организације изван Кине ако нарушавају “етничко јединство”, што подсећа на одредбе Националног закона о безбедности примењеног у Хонгконгу.
Већину кинеске популације чине Хан Кинези, а службени језик је мандарински. Кина има 55 етничких група, које чине 8,9 одсто од укупно 1,4 милијарде становника.
Устав наводи да “свака етничка група има право да користи и развија свој језик” и “има право на самоуправу”, док Закон о регионалној етничкој аутономији обећава ограничену аутономију тим групама, укључујући могућност да креирају флексибилне мере за развој своје економије.
Стручњаци кажу да ће, упркос тим одредбама, нови закон вероватно имати приоритет у пракси.
Кинеска Јединствена фронта, која надгледа политику према етничким мањинама, није одговорила на захтев за коментар.
Према члану 15 новог закона, сва деца морају да науче мандарински кинески пре поласка у вртић и да га користе током целокупног обавезног школовања до краја средње школе.
Мандарински је већ примарни језик наставе у Унутрашњој Монголији, Тибету и Синђангу – кинеским регионима са великим бројем етничких мањина, али нови закон практично наводи да мањински језици не могу бити примарни језик наставе.
До недавно, етничке мањине су имале одређену аутономију у избору језика за наставу у школама.
Раније су у Унутрашњој Монголији, аутономном региону Кине који се граничи са Монголијом, могли су учити велики део курикулума на монголском језику.
То се променило 2020. године, од када уџбеници на монголском језику више не могу да се користе него само кинеске уџбенике. Промена политике довела је до масовних протеста и репресивног одговора, као и каснијих кампања ре-едукације.
Ученици у том региону сада могу учити монголски само као час страног језика, један сат дневно.
Многе земље, укључујући САД, спроводе сличне политике асимилације. Међутим, иако Кина тврди да је њен приступ усмерен на развој подручја етничких мањина, Маја Ванг, заменица директора за Азију у организацији Хјуман рајтс воч, рекла је да закон заправо не обезбеђује једнакост.
“Питање никада није било толико о правичној и инклузивној партиципацији у економији, јер се политике намећу Тибанцима. Право инклузивно решење не искључује могућност да деца говоре два језика”, навела је.
Правна стручњакиња са Харварда Рајхан Асат истиче да закон може послужити властима као алат за кршење људских права. Њена породица је погођена лично – њен млађи брат, Екпар Асат, Ујгур, служи казну од 15 година у Синђангу због наводног подстицања етничке дискриминације и мржње. Он је био предузетник и оснивач друштвене мреже за Ујгуре, а ухапшен је убрзо након посете САД 2016. године.
Асат изражава забринутост да ће закон уништити ујгурски идентитет и да нова генерација неће моћи да очува своју културу и језик.
(БЕТА)
