Брисел не може да учини много тога како би прегрмео последице рата у Заливу
Европска комисија би данас требало да представи свеобухватни пакет хитних енергетских мера, у покушају да се одбрани од надолазеће енергетске кризе. Још само када би знала који проблем прво решити.
Како наводи “Политико”, од избијања рата у Ирану 28. фебруара, ЕУ се колеба између различитих политичких импулса док хаос у Персијском заливу напредује вртоглавом брзином. Почело је са забринутошћу због високих цена које су већ тињале пре рата. То се претворило у забринутост око снабдевања гасом у Европи, пре него што су смањење залиха млазног горива у блоку и нервоза због капацитета рафинерија дошли у центар пажње.
Изнад тога виси сам рат, док променљиви циљеви Доналда Трампа и његова непредвидива дипломатија мало чине да обезбеде Ормуски мореуз, кључни пловни пут у центру енергетских проблема.
Нацрти докумената у које је “Политико” имао увид показују да ће кроз низ мера ЕУ покушати да се истовремено носи са овим брзо променљивим циљевима — у границама реалности.
Пре свега, ЕУ или саветује земљама да користе постојеће законе или уводи суптилне, привремене промене како би та правила била ефикаснија.
Предложене измене правила о субвенцијама омогућиће земљама да покрију до 70 процената трошкова велепродајних рачуна за струју до децембра и до 50 процената додатних трошкова горива изазваних кризом за неке секторе. Комисија ће такође сарађивати са земљама на развоју циљаних смањења пореза како би се смањили рачуни за енергију.
Али добар део одговора ЕУ остаје потпуно импровизован, што одражава и брзо променљиву реалност и тешкоће у отклањању деценија зависности од фосилних горива.
Неке мере су једноставно наставак амбициозне, вишегодишње климатске агенде ЕУ, укључујући обавезе да се убрза декарбонизација европских мрежа и мобилишу зелене инвестиције. Друге, изгледа, су осмишљене у ходу како би се решила ситуација коју је и даље немогуће пратити, са мерама за повећање координације земаља чланица, смањење потражње и подстицање размене информација како би се проблем боље разумео.
Али енергетски проблеми и даље су толико широки, вишеслојни и брзо се мењају да посматрачи сумњају да оно што ЕУ предузме може задовољити престонице које се спремају за потенцијално године турбуленције.
Проширење субвенција, на пример, “може пружити извесну утеху некима, али је мало вероватно да ће направити промену”, пожалио се један национални званичник.
Болна реалност је да истински ефикасан одговор захтева време – и новац – које многе земље једноставно немају.
“Не може свака земља која зависи од фосилних горива брзо да пређе на електричну енергију, али ово је једино решење”, рекао је за “Политико” Жигимантас Вајчијунас, министар енергетике Литваније. “Нико не може да предвиди будућност глобалних тржишта – понекад смо таоци ситуације”.
