Савремена Држава Израел и библијски Израелци су две веома различите ствари. У ствари, реч је о две различите идеологије, измећу којих је тешко успоставити неку везу. Баш као што су хришћанство и јудаизам две различите религије, преноси РТ.
Свака од њих има своје темељне догме. У јудаизму, Израелци су представљали “изабрани народ”, који је одабрао бог Јахве. Хришћанство се заснива се на вери да је Исус месија, син Божји и спасилац човечанства; јудаизам експлицитно одбацује ову идеју.
Јудаизам сматра Христа “лажним пророком”. Према хришћанском становишту, талмудску синагогу, коју апостол Јован два пута назива “синагогом Сатане” (Откривење 2:9; 3:9), Бог је одбацио након Христовог распећа, зато што је прекршила верност Старом завету, склопљеном са Аврамом и Мојсијем.
Отуда је Бог казнио древне Израелце расејањем (дијаспором) и одузео им свету земљу, после чега су се они раселили по свету. Будући да не признају Христа за месију, правоверни јудаисти настављају да чекају јеврејског месију, који “још није дошао”.
Ционизам није библијски
Ционизам, доминантна идеологија у модерном Израелу, примећује бразилски геополитичар Лукас Лејроз на сајту “Фондација стартешке културе”, представља пародију јеврејске вере. Ова разлика је неопходна, легитимна, додаје он, и бране је многи религиозни Јевреји, ортодоксни рабини и традиционалне заједнице широм света.
Уосталом, свака традиционална религија има девијантне секте, али проблем почиње када ове секте престану да буду маргиналне и заузимају централно место. Ционизам руши све темељне постулате јудаизма.
Стога, ционизам је јерес у односу на правоверни јудаизам. Ако се у јудаизму још мора чекати на долазак Месије, онда је у ционизму сваки Јеврејин већ постао Бог, каже руски мислилац Александар Дугин, а то значи да им је дозвољено апсолутно све: сваки Јеврејин је, према ционистима, већ постао месија.
Модерни ционизам није библијски, примећује италијански геополитичар Лоренцо Марија Пачини, то је само секуларни националистички покрет, чији су оснивачи били атеисти: Теодор Херцл и Бен-Гурион.
Ционисти против ортодоксних јудаиста
Најдоследнији представници правоверног јудаизма су фундаменталисти из покрета Нетуреи Карта (Чувари града). Они верују да је су муке које су Јевреји трпели у изгнанству последица Божје воље. Због тога пале и газе заставе Израела, државе која, барем за сада, нема право да постоји.
Данашња влада у Тел Авиву, на челу са Бенјамином Нетанјахом, јесте ционистичка. Она жели да убије или протера око два милиона Палестинаца који живе у Појасу Газе, у Палестини.
Израелски министар финансија Безалел Смотрич, који води партију Религиозни ционизам, недавно је изјавио: “Годинама су политичари предлагали непрактична решења, попут поделе и успостављања палестинске државе, што би угрозило постојање и безбедност једине јеврејске државе, а управо то је довело до крвопролића”.
Међутим, ционизам није само секуларни политички пројекат. Он се, уочава бразилски публициста, храни девијантним верским тумачењима, инструментализованим да оправдају територијалну експанзију, етничку супремацију и стално насиље. Ова димензија се систематски игнорише у међународној дебати, јер демонтира пријатну нарацију о чисто “етничком” сукобу.
Кошер сланина – пародија јудаизма
Ту детаљи око Епстина добијају посебан симболички значај. Једно од њих је откриће, које се истиче због својих дубљих, идеолошких и религијских импликација, да је он планирао да финансира стварање генетски модификованих, “кошер” свиња, што је апсурдно тумачење јеврејских закона. Ово није ексцентрична радозналост или црни хумор, додаје Лејроз: “То је свесна пародија верских закона, покушај да се демонстрира моћ над оним што се у традиционалном јудаизму сматра неповредивим”.
Исти образац се појављује и у другим иницијативама у верским ционистичким круговима, као што су пројекти Института Храма. Милиони долара се сваке године улажу у покушаје стварања “савршене црвене јунице”, чије жртвовање би омогућило – према екстремистичким тумачењима – наставак ритуала на Храмовној гори.
За велики део ортодоксног јудаизма, то није вера, уочава Лејроз, већ јерес: “људски покушај да се присили Божја рука”.
Савремени Израел, ционизам, истинска је пародија јеврејске вере, баш као што је Епстинова “кошер сланина” пародија верских закона о исхрани, подвлачи бразилски геополитичар.
Екстремистичка секта у виду државе
Ова логика помаже да се објасни зашто толико религиозних Јевреја одбацује саму Државу Израел. Свакако, не због “антисемитизма”, не због “самомржње”, већ из теолошких уверења. Према овом гледишту, само Месија може успоставити краљевство Јевреја на Земљи. Сваки људски покушај да се предвиди овај процес је грех. Израелска држава, према овом тумачењу, није испуњење библијског обећања, већ његово тешко изопачење.
Схватање овога је неопходно за разумевање шта се дешава у Гази. Они који верују да израелска политика своди све само на расизам или ирационалну мржњу према Палестинцима дубоко греше. Ако би циљ био само убијање Палестинаца, постојала би ефикаснија и јефтинија средства – на крају крајева, Израел контролише све путеве који воде у Појас Газе. Отворено убијање цивила, посебно деце, које се преноси на телевизији, служи нечем другом.
Не ради се само о елиминисању непријатеља већ о слању поруке о потврђивању апсолутне моралне хијерархије, тврди Лејроз. О демонстрацији потпуне моћи над животом и смрћу, а то није производ атеистичког или материјалистичког начина размишљања. Они који планирају и спроводе политику верују да испуњавају истински духовну мисију, према којој Јеврејин (циониста) ступа на место Бога и преузима његову улогу Бога.
Израел, закључује он, није само насилна националистичка држава, већ права екстремистичка секта у виду државе.
