Američki predsednik Donald Tramp suočava se sa, kako navodi CNN, najtežom odlukom u ratu protiv Irana – da li da pošalje američke kopnene snage u tu zemlju, što bi moglo odrediti dalji tok sukoba i njegovo političko nasleđe.
Od početka američkih udara 28. februara, Tramp svakodnevno razmatra vojne opcije na brifinzima sa najvišim zvaničnicima u Beloj kući. Iako je javno umanjio verovatnoću raspoređivanja trupa, nije isključio tu mogućnost, poručivši da „ako bi ih slao, to sigurno ne bi najavio“.
U administraciji postoje podele – neki savetnici upozoravaju da bi slanje hiljada vojnika moglo oslabiti domaću podršku ratu i ugroziti finansiranje operacije, dok drugi smatraju da bi kopnene snage mogle biti neophodne za postizanje vojnih ciljeva.
Vašington je već ubrzao raspoređivanje marinaca i pomorskih jedinica, uključujući 11. ekspedicionu jedinicu marinaca i amfibijsku grupu „Boxer“. Razmatraju se i konkretne operacije – poput zauzimanja ostrva Harg, ključnog za izvoz iranske nafte, ili obezbeđivanja podzemnih zaliha obogaćenog uranijuma.
Obe opcije zahtevale bi značajno angažovanje kopnenih snaga i nosile veliki rizik, uključujući potencijalnu kontaminaciju nuklearnim materijalom. Iako su američke i izraelske snage oslabile iranske raketne i pomorske kapacitete, Teheran i dalje raspolaže obogaćenim uranijumom i stručnjacima sposobnim za nastavak nuklearnog programa.
Strategijske razlike između SAD i Izraela dodatno komplikuju situaciju – Tramp nastoji da operaciju okonča brzo zbog unutrašnjih političkih pritisaka, dok Izrael teži dugoročnijem slabljenju iranskog rukovodstva.
Istovremeno, pretnja zatvaranja Ormuskog moreuza izaziva potrese na globalnim tržištima, što pojačava pritisak da se odluka donese što pre. Sa hiljadama američkih vojnika koji već pristižu u region, odluka o eventualnom ulasku kopnenih snaga mogla bi uslediti u svakom trenutku.
