Амерички председник Доналд Трамп суочава се са, како наводи CNN, најтежом одлуком у рату против Ирана – да ли да пошаље америчке копнене снаге у ту земљу, што би могло одредити даљи ток сукоба и његово политичко наслеђе.
Од почетка америчких удара 28. фебруара, Трамп свакодневно разматра војне опције на брифинзима са највишим званичницима у Белој кући. Иако је јавно умањио вероватноћу распоређивања трупа, није искључио ту могућност, поручивши да „ако би их слао, то сигурно не би најавио“.
У администрацији постоје поделе – неки саветници упозоравају да би слање хиљада војника могло ослабити домаћу подршку рату и угрозити финансирање операције, док други сматрају да би копнене снаге могле бити неопходне за постизање војних циљева.
Вашингтон је већ убрзао распоређивање маринаца и поморских јединица, укључујући 11. експедициону јединицу маринаца и амфибијску групу „Boxer“. Разматрају се и конкретне операције – попут заузимања острва Харг, кључног за извоз иранске нафте, или обезбеђивања подземних залиха обогаћеног уранијума.
Обе опције захтевале би значајно ангажовање копнених снага и носиле велики ризик, укључујући потенцијалну контаминацију нуклеарним материјалом. Иако су америчке и израелске снаге ослабиле иранске ракетне и поморске капацитете, Техеран и даље располаже обогаћеним уранијумом и стручњацима способним за наставак нуклеарног програма.
Стратегијске разлике између САД и Израела додатно компликују ситуацију – Трамп настоји да операцију оконча брзо због унутрашњих политичких притисака, док Израел тежи дугорочнијем слабљењу иранског руководства.
Истовремено, претња затварања Ормуског мореуза изазива потресе на глобалним тржиштима, што појачава притисак да се одлука донесе што пре. Са хиљадама америчких војника који већ пристижу у регион, одлука о евентуалном уласку копнених снага могла би уследити у сваком тренутку.
