Cena aluminijuma porasla je u ponedeljak na najviši nivo u poslednje četiri godine, nakon što su iranski vazdušni udari tokom vikenda na dva velika proizvođača na Bliskom istoku povećali rizik od dugotrajnog poremećaja u snabdevanju, prenos Rojters.
Referentna cena aluminijuma na Londonskoj berzi metala porasla je za 4,7 odsto na 3.453 dolara po toni u 10.48 po GMT vremenu. Cena metala, koji se koristi u transportnoj, građevinskoj i ambalažnoj industriji, ranije tokom trgovanja dostigla je 3.492 dolara po toni.
Rat Sjedinjenih Američkih Država i Izraela protiv Irana, kao i zatvaranje Ormuskog moreuza, već su ograničili isporuke aluminijuma na izvozna tržišta u SAD i Evropi.
Kompanija Aluminium Bahrain (Alba), koja upravlja najvećom pojedinačnom topionicom aluminijuma na svetu, saopštila je da procenjuje štetu nastalu u iranskim napadima. U međuvremenu, kompanija Emirates Global Aluminium navela je da je njeno postrojenje pretrpelo „značajnu štetu“.
Alba je ovog meseca saopštila da gasi linije za topljenje koje predstavljaju 19 odsto njenog proizvodnog kapaciteta.
„Iranski napadi na postrojenja za proizvodnju aluminijuma na Bliskom istoku prete da krhko tržište gurnu u krizu, što povećava mogućnost da cene dostignu rekordne nivoe“, navela je kompanija Britannia Global Markets.
„Uticaj sukoba dodatno se pojačava jer su ograničenja u proizvodnji na drugim mestima smanjila globalne zalihe, ostavljajući tržište sa vrlo malo prostora da apsorbuje nove šokove.“
Cena aluminijuma dostigla je rekordnih 4.073,50 dolara po toni u martu 2022. godine nakon ruske invazije na Ukrajinu, pri čemu je Rusija jedan od vodećih proizvođača ovog metala.
Zalihe aluminijuma u skladištima odobrenim od strane Londonske berze metala pale su za više od 60 odsto od maja prošle godine i sada iznose 418.675 tona.
Zabrinutost zbog ozbiljnih nestašica podigla je premiju za gotov metal u odnosu na tromesečni fjučers ugovor na više od 60 dolara po toni, što je najviši nivo od 2007. godine.
Industrijski metali u celini bili su podržani znacima jače potražnje u Kini, najvećem svetskom potrošaču.
Analitičari očekuju da je aktivnost u kineskoj fabričkoj proizvodnji porasla u martu, čime je okončan dvomesečni pad, iako šokovi u lancima snabdevanja izazvani ratom sa Iranom zamagljuju izglede.
Cena bakra porasla je za 0,3 odsto na 12.231 dolar po toni, cink je porastao za 1,7 odsto na 3.168 dolara, olovo je ojačalo za 0,6 odsto na 1.909 dolara, kalaj je skočio za 1,5 odsto na 46.495 dolara, dok je nikl porastao za 0,5 odsto na 17.270 dolara.
