Кина и Египат одржавају другу заједничку вежбу ратних ваздухопловстава „Орлови цивилизације 2026“, чиме две земље, поред све снажнијих економских веза, убрзано развијају и војну сарадњу.
Вежба се одржава у Египту од средине августа до почетка септембра, а обухвата ваздушне борбене тактике, операције за остваривање превласти у ваздушном простору, борбено трагање и спасавање и заједничко ангажовање снага.
Ово је друга година заредом у којој кинеско и египатско ратно ваздухопловство одржавају заједничке вежбе. Прва вежба „Орлови цивилизације“ одржана је 2025. године, а њено понављање показује да сарадња више није ограничена на симболичне војне контакте.
Пекинг истовремено убрзано шири економско присуство у Египту, чији географски положај има огроман значај за кинеску светску трговину.
Египат контролише Суецки канал, један од најважнијих поморских путева на свету, који повезује Средоземно и Црвено море и представља најкраћу поморску везу између Азије и Европе.
За Кину, као једног од највећих светских произвођача и извозника, несметано функционисање Суецког канала има стратешки значај јер огромне количине кинеске робе управо овим путем стижу на европско тржиште.
Трговина Кине и Египта последњих година снажно расте. Вредност билатералне робне размене премашила је 17 милијарди долара током 2024. године, док египатске власти наводе да хиљаде кинеских компанија већ послују у земљи.
Посебно место у кинеској стратегији има Економска зона Суецког канала, у којој су кинеска предузећа уложила милијарде долара.
Током претходне три и по године ова економска зона привукла је око 11,6 милијарди долара инвестиција, а приближно половина тог износа дошла је од кинеских улагача.
Једно од главних средишта сарадње је кинеско-египатска индустријска зона TEDA, у којој кинеске компаније више не користе Египат само као пролаз за своју робу, већ у самој земљи граде фабрике и производе за тржишта Блиског истока, Африке и Европе.
На тај начин Египат постепено постаје производна и извозна база кинеских компанија за далеко шире подручје.
Кинеска компанија Xinxing, на пример, покренула је производњу у Економској зони Суецког канала и потом склопила извозне послове за тржишта Саудијске Арабије, Ирака, Кувајта, Јордана и Туниса.
Управо у томе Мартин Армстронг види суштину кинеске стратегије „Појас и пут“. Према његовој оцени, Пекинг не покушава да прошири утицај само политичким и војним средствима, већ пре свега изградњом лука, железница, фабрика, индустријских зона и трговачких праваца.
Када се успоставе производња, финансирање, снабдевање и трговина, економски односи временом прерастају и у снажније политичке и безбедносне везе.
Кина и Египат продубљују и сарадњу у финансијама. Две земље постигле су договоре о већој употреби кинеског јуана, а финансијске установе у подручју Суецког канала повезују се са кинеским системом за међубанкарска прекогранична плаћања.
Египат је раније издао и обвезнице у јуанима на кинеском тржишту, чиме настоји да прошири изворе финансирања и смањи зависност од традиционалних западних финансијских токова.
Војна сарадња сада прати овај раст економских односа. За Египат повезивање са Кином представља и начин да прошири број војних и политичких партнера и да не зависи искључиво од једне велике силе.
Каиро при томе не прекида војне односе са Сједињеним Америчким Државама. Египат деценијама прима америчку војну помоћ и користи велики број америчких система наоружања, али истовремено развија односе са Кином, Русијом и другим државама.
Такав приступ омогућава Египту да води самосталнију спољну политику у тренутку када се налази у непосредном суседству Либије, Судана, Појаса Газе, Израела и Црвеног мора – подручја која су последњих година изложена великим политичким и војним потресима.
Армстронг сматра да је управо ту видљива разлика између кинеског и западног приступа земљама у развоју. Према његовој оцени, Кина најпре гради економску зависност и заједничке пословне интересе, након чега се постепено развијају политичке и војне везе.
Он истовремено критикује западну спољну политику, наводећи да Вашингтон и Брисел односе са другим земљама често условљавају политичким захтевима, санкцијама и опредељивањем у међународним сукобима.
Египат, међутим, не жели да бира искључиво између Вашингтона и Пекинга. Каиро настоји да задржи америчку војну сарадњу, привуче кинеске инвестиције, тргује са различитим светским силама и искористи свој изузетан географски положај.
Кина са друге стране добија партнера који контролише једну од најважнијих светских трговачких артерија и налази се на раскрсници Африке, Азије, Европе и Блиског истока.
Због тога јачање кинеско-египатских односа далеко превазилази једну заједничку војну вежбу. Економске инвестиције, производња, трговина, финансије и сада све ближа војна сарадња показују да Пекинг систематски гради дугорочно присуство у једној од стратешки најважнијих земаља света.
