Амерички економиста Мартин Армстронг поново је изнео тешке оптужбе на рачун великих банака, инвестиционих фондова и појединих америчких државних структура, тврдећи да је крајем деведесетих година постао мета јер није желео да преда изворни код свог рачунарског система за економско прогнозирање.
Армстронг тврди да суштина његовог сукоба са властима није била само у финансијском поступку који је против њега вођен, већ у покушају да се дође до технологије коју је користио за прогнозирање кретања светских тржишта и токова капитала.
Према његовој верзији догађаја, банке и велики инвестициони фондови желели су да добију приступ његовом систему како би могли да стекну предност на светским тржиштима.
Он подсећа да је био затворен због непоштовања судског налога након што власти и судски управник нису успели да дођу до имовине и пословних података његове компаније.
Званични судски списи, међутим, показују да је Армстронг био затворен због грађанског непоштовања суда, након што није поступио по налогу да судском управнику преда документацију и корпоративну имовину вредну више милиона долара.
Армстронг данас тврди да је спор око несталог новца био представљен на начин који није одговарао стварности и да је још тада представницима судског управника говорио да је новац нестaо унутар банкарског система.
Посебно истиче да није желео да преда изворни код свог програма, јер је веровао да би тиме изгубио и систем и сопствену безбедност.
Према његовим речима, током тог периода био је уверен да би, након што би власти дошле до изворног кода, могао да буде уклоњен и да би његова смрт била представљена као самоубиство.
Армстронг тврди и да је током боравка у затвору преживео покушај убиства, након којег је неколико дана провео у коми. Он наводи да му је то искуство потпуно променило однос према смрти и учврстило уверење да мора јавно да говори о ономе што сматра злоупотребама у политичком и финансијском систему.
Ипак, ове његове тврдње о покушају убиства и мотивима државних структура нису потврђене независним доказима.
Армстронг се осврће и на светску финансијску кризу 2007–2008. године, наводећи да је у том периоду био у контакту са Одбором за финансијске услуге Представничког дома америчког Конгреса.
Тврди да је тада био један од ретких људи са довољно искуства и знања о начину функционисања великих банака и инвестиционих фондова и да су управо због тога, по његовом мишљењу, поједини кругови покушавали да прекину његову комуникацију са Конгресом.
У новом тексту Армстронг повезује своје искуство и са случајем Џефрија Епстајна, за кога сматра да је располагао информацијама о изузетно моћним људима и да званична верзија његове смрти оставља бројна неодговорена питања.
Он износи и низ тврдњи о Епстајну, Роберту Максвелу, обавештајним службама и политичким и финансијским круговима, али за значајан део тих навода у тексту не пружа независно проверљиве доказе.
Армстронг затим своје искуство повезује са дешавањима у Русији током деведесетих година и борбом за контролу над руским природним богатствима и финансијским системом.
Он тврди да је одбио понуду да уложи огромну суму новца у пословни и политички подухват повезан са Русијом, за који наводи да је требало да донесе вишеструко већи повраћај након политичких промена у Москви.
Према Армстронговом виђењу, борба око Русије, великих банака, инвестиционих фондова и међународних финансијских институција не може се посматрати као низ одвојених догађаја.
Он сматра да су политика, ратови, токови капитала, банке, обавештајне службе и светска тржишта међусобно повезани и да управо због тога економске прогнозе не могу да се праве посматрањем само једне земље или једног тржишта.
Армстронгова основна теза је да новац непрестано прелази из једне државе и једне врсте имовине у другу у зависности од поверења, политичких ризика и очекивања инвеститора.
Он зато тврди да је његов рачунарски систем постао толико вредан управо зато што је покушавао да прати светску економију као јединствену целину, уместо да прогнозира појединачна тржишта изоловано.
Званична верзија његовог случаја, међутим, значајно се разликује од Армстронговог данашњег тумачења. Амерички судски и регулаторни документи показују да је против њега вођен поступак због финансијских неправилности и непоштовања судских налога, а Армстронг је 2006. године признао кривицу по једној тачки оптужнице за заверу ради извршења финансијских превара.
Нови текст зато представља пре свега Армстронгову личну верзију једног од најконтроверзнијих периода његовог живота и његову тврдњу да се иза формалног судског поступка водила много већа борба – за контролу над информацијама, прогнозама и системом за који верује да је могао да предвиди велике промене на светским тржиштима.
