Аргентински радници су данас протестовали у главном граду, Буенос Ајресу, док су се годишње демонстрације поводом Првог маја у тој јужноамеричкој земљи поклопиле с гневом због недавне реформе дугогодишње заштите радника коју је спровео председник Хавијер Милеи.
Дан пре Међународног дана рада, Генерална конфедерација рада (ЦГТ), највећа синдикална група у Аргентини, приредила је поворку до седишта владе у центру града да би “бранила достојанствено запошљавање” од Милеијевих измена Закона о раду које су од 1974. године гарантовале великодушну заштиту и права радника, али су повећавале трошкове пословања што је одбијало стране инвеститоре.
“Желимо да кажемо овој влади: Доста је било!”, рекао је Октавио Аргуељо, један од лидера ЦГТ-а, радницима који су ударали у бубњеве, махали транспарентима и скандирали против Милеја. “Наше стрпљење је истекло, господине председниче”, указао је он.
Претходни председници су деценијама покушавали да либерализују тржиште рада, али нису успели због жестоког отпора моћних синдиката. Упркос недељама протеста и штрајку широм земље, Милеи је у фебруару прогурао пакет закона о раду, што је велика победа за његову идеју слободног тржишта.
Милејеви противници се држе жалбеног поступка којим оспоравају уставност закона. Синдикални лидери планирају да поднесу још једну петицију пошто је суд прошле недеље поништио забрану којом је на њихов захтев обустављена примена закона. Очекује се да ће случај доспети пред Врховни суд.
Реформа Закона о раду погодила је живац у земљи у којој су синдикати помогли у оснивању левичарског Перонистичког покрета који је доминирао политиком од 1940-их. Питање рада је посебно осетљиво јер стагнира Милејева водец́а тежња да елиминише инфлацију, плате заостају за ценама, а незапосленост расте.
“Привреда не расте тако снажно као што је влада мислила”, рекао је Марсело Ј. Гарсија, директор за Америку у консултантској кући за геополитичке ризике Хоризон Енгаге. “Већина Аргентинаца можда осећа да не види користи (Милеијевог) економског програма. И то је тренутно највећи политички ризик Милеија”, рекао је он.
Нови закон, чији је циљ да помогне предузећима да лакше запошљавају, а и да отпуштају раднике, омогућава компанијама да повећају радне сате са осам на 12 дневно, да продуже пробне периоде током којих запослени могу бити отпуштени без бенефиција и да замене прековремени рад слободним временом уместо додатне плате.
“Ова влада која не мари за људе”, рекао је Серхио Агире (51), возач аутобуса на маршу. “Трошкови стално расту, а наше плате остају исте. Преживљавамо од прековременог рада. Сада желе да нам то одузму са остатком бенефиција”, казао је он.
Закон такође ограничава право радника на штрајк, умањује моћ синдиката да одређују плате и ограничава дискреционо право судова у вези са исплатама отпремнина. Критичари кажу да су судови дуго заглављивали послодавце у скупим парницама и обесхрабривали формално запошљавање. Скоро половина свих Аргентинаца ради “на црно”.
У последњих неколико месеци, грађевински и производни сектори Аргентине показали су знаке рецесије.
Фондација Про Тејер, непрофитна организација која заступа произвођаче текстила, известила је ове недеље да је производња текстила у Аргентини у прва два месеца године опала скоро 30% у односу на претходну годину. Седам од сваких 10 машина за шивење сада не ради у фабрикама, наводи се у саопштењу.
Обавештења о отпуштањима се гомилају. Формално тржиште рада у Аргентини изгубило је око 200.000 радних места откако је Милеи преузела дужност, по подацима Министарства за људски капитал, а незапосленост у последњем кварталу 2025. године порасла је за више од једног процентног поена у поређењу са истим периодом претходне године, на 7,5% – стопа која је и даље релативно ниска због огромног удела неформалних радника у Аргентини.
Милеи који је дошао на власт крајем 2023. године на таласу јавног незадовољства популизмом својих перонистичких претходника који је разарао буџет, одбацио је извештаје о економским изазовима као “апсурдне тврдње медија”.
“Добијамо међународно признање за наша достигнућа”, тврдио је на економској конференцији у среду.
Данашњи марш је наговестио шта би могло да следи док се председникова обећања о радикалним променама суочавају са економском бедом.
“Остаћемо на улици док се влада не промени или не одустане”, рекао је 47-годишњи Мануел Кореа који ради у текстилној фабрици на периферији Буенос Ајреса која је у последње две године смањила радну снагу за 58%, односно 350 запослених. “Немамо алтернативу”, указао је он.
