Argentinski radnici su danas protestovali u glavnom gradu, Buenos Ajresu, dok su se godišnje demonstracije povodom Prvog maja u toj južnoameričkoj zemlji poklopile s gnevom zbog nedavne reforme dugogodišnje zaštite radnika koju je sproveo predsednik Havijer Milei.
Dan pre Međunarodnog dana rada, Generalna konfederacija rada (CGT), najveća sindikalna grupa u Argentini, priredila je povorku do sedišta vlade u centru grada da bi “branila dostojanstveno zapošljavanje” od Mileijevih izmena Zakona o radu koje su od 1974. godine garantovale velikodušnu zaštitu i prava radnika, ali su povećavale troškove poslovanja što je odbijalo strane investitore.
“Želimo da kažemo ovoj vladi: Dosta je bilo!”, rekao je Oktavio Argueljo, jedan od lidera CGT-a, radnicima koji su udarali u bubnjeve, mahali transparentima i skandirali protiv Mileja. “Naše strpljenje je isteklo, gospodine predsedniče”, ukazao je on.
Prethodni predsednici su decenijama pokušavali da liberalizuju tržište rada, ali nisu uspeli zbog žestokog otpora moćnih sindikata. Uprkos nedeljama protesta i štrajku širom zemlje, Milei je u februaru progurao paket zakona o radu, što je velika pobeda za njegovu ideju slobodnog tržišta.
Milejevi protivnici se drže žalbenog postupka kojim osporavaju ustavnost zakona. Sindikalni lideri planiraju da podnesu još jednu peticiju pošto je sud prošle nedelje poništio zabranu kojom je na njihov zahtev obustavljena primena zakona. Očekuje se da će slučaj dospeti pred Vrhovni sud.
Reforma Zakona o radu pogodila je živac u zemlji u kojoj su sindikati pomogli u osnivanju levičarskog Peronističkog pokreta koji je dominirao politikom od 1940-ih. Pitanje rada je posebno osetljivo jer stagnira Milejeva vodeća težnja da eliminiše inflaciju, plate zaostaju za cenama, a nezaposlenost raste.
“Privreda ne raste tako snažno kao što je vlada mislila”, rekao je Marselo J. Garsija, direktor za Ameriku u konsultantskoj kući za geopolitičke rizike Horizon Engage. “Većina Argentinaca možda oseća da ne vidi koristi (Mileijevog) ekonomskog programa. I to je trenutno najveći politički rizik Mileija”, rekao je on.
Novi zakon, čiji je cilj da pomogne preduzećima da lakše zapošljavaju, a i da otpuštaju radnike, omogućava kompanijama da povećaju radne sate sa osam na 12 dnevno, da produže probne periode tokom kojih zaposleni mogu biti otpušteni bez beneficija i da zamene prekovremeni rad slobodnim vremenom umesto dodatne plate.
“Ova vlada koja ne mari za ljude”, rekao je Serhio Agire (51), vozač autobusa na maršu. “Troškovi stalno rastu, a naše plate ostaju iste. Preživljavamo od prekovremenog rada. Sada žele da nam to oduzmu sa ostatkom beneficija”, kazao je on.
Zakon takođe ograničava pravo radnika na štrajk, umanjuje moć sindikata da određuju plate i ograničava diskreciono pravo sudova u vezi sa isplatama otpremnina. Kritičari kažu da su sudovi dugo zaglavljivali poslodavce u skupim parnicama i obeshrabrivali formalno zapošljavanje. Skoro polovina svih Argentinaca radi “na crno”.
U poslednjih nekoliko meseci, građevinski i proizvodni sektori Argentine pokazali su znake recesije.
Fondacija Pro Tejer, neprofitna organizacija koja zastupa proizvođače tekstila, izvestila je ove nedelje da je proizvodnja tekstila u Argentini u prva dva meseca godine opala skoro 30% u odnosu na prethodnu godinu. Sedam od svakih 10 mašina za šivenje sada ne radi u fabrikama, navodi se u saopštenju.
Obaveštenja o otpuštanjima se gomilaju. Formalno tržište rada u Argentini izgubilo je oko 200.000 radnih mesta otkako je Milei preuzela dužnost, po podacima Ministarstva za ljudski kapital, a nezaposlenost u poslednjem kvartalu 2025. godine porasla je za više od jednog procentnog poena u poređenju sa istim periodom prethodne godine, na 7,5% – stopa koja je i dalje relativno niska zbog ogromnog udela neformalnih radnika u Argentini.
Milei koji je došao na vlast krajem 2023. godine na talasu javnog nezadovoljstva populizmom svojih peronističkih prethodnika koji je razarao budžet, odbacio je izveštaje o ekonomskim izazovima kao “apsurdne tvrdnje medija”.
“Dobijamo međunarodno priznanje za naša dostignuća”, tvrdio je na ekonomskoj konferenciji u sredu.
Današnji marš je nagovestio šta bi moglo da sledi dok se predsednikova obećanja o radikalnim promenama suočavaju sa ekonomskom bedom.
“Ostaćemo na ulici dok se vlada ne promeni ili ne odustane”, rekao je 47-godišnji Manuel Korea koji radi u tekstilnoj fabrici na periferiji Buenos Ajresa koja je u poslednje dve godine smanjila radnu snagu za 58%, odnosno 350 zaposlenih. “Nemamo alternativu”, ukazao je on.
