Илон Маск има много оних којима може да захвали за свој успон — од инжењера који су остварили технолошке пробоје до инвеститора са Волстрита који су били спремни да улажу велики новац. Ипак, важну улогу у стварању његове пословне империје имали су и амерички порески обвезници и државне политике.
Маскове компаније Tesla и SpaceX добиле су пресудну државну подршку у тренуцима када им је била најпотребнија. Како је оценио Рос Гербер, извршни директор инвестиционе компаније Gerber Kawasaki и један од раних улагача у Teslu, без владе не би било ни Tesle ни SpaceX-а.
Америчка савезна влада доделила је SpaceX-у више од 500 милиона долара бесповратних средстава у раним годинама развоја, док је Tesla кроз подстицаје, зајмове, уговоре и регулаторне политике добила још веће износе.
Кључан за SpaceX био је тренутак када је помоћ стигла. Први велики подстицај компанија је добила 2006. године, када је NASA одобрила 278 милиона долара за развој ракетног система Falcon и свемирске капсуле Dragon.
У то време програм Space Shuttle ближио се крају, а Сједињеним Државама био је потребан нов начин за превоз астронаута и терета до Међународне свемирске станице.
Подршка NASA-е није се завршила на бесповратним средствима. Крајем 2008. године SpaceX је био готово без новца, али је тада добио кључан уговор NASA-е вредан 1,6 милијарди долара.
Сам Маск је 2012. године признао да SpaceX не би могао да дође до те тачке без помоћи NASA-е.
Tesla је, за разлику од SpaceX-а, у почетку добијала мање државне уговоре, али је и њој државна подршка била пресудна. Почетком 2010. године компанија је у целој својој историји продала мање од 2.000 аутомобила.
Тада је од америчког Министарства енергетике добила зајам од 465 милиона долара са ниском каматом, само неколико месеци пре изласка на берзу. Тим новцем развијен је Model S, први велики Teslin успех, а зајам је превремено враћен 2013. године.
Важну улогу имале су и пореске олакшице од 7.500 долара за купце електричних возила. Процењује се да су купци Tesle добили око 3,4 милијарде долара савезних пореских олакшица пре него што је та погодност укинута 2019. године.
Ипак, најзначајнија финансијска подршка Tesli није дошла директно од пореских олакшица, већ из владиног програма за смањење емисија угљеника.
Произвођачи аутомобила морали су да поштују ограничења емисија или да купују такозване кредите за емисије од компанија које су имале вишак. Tesla је, због тога што производи електрична возила, имала вишак тих кредита и продавала их другим произвођачима.
Та продаја је у раним годинама била од огромног значаја за опстанак компаније. Између 2008. и 2019. године Tesla је на тај начин зарадила више од две милијарде долара.
Маск је 2020. године признао да је Tesla 2019. била на ивици банкрота. Тек 2021. године компанија је успела да оствари добит без помоћи продаје регулаторних кредита.
Од 2019. године продаја тих кредита донела је Tesli додатних 12,3 милијарде долара, али се очекује да ће тај извор прихода пресушити након што је амерички Конгрес укинуо програм.
Данас се вредност Tesle више не заснива само на аутомобилима, већ и на Масковим обећањима о самовозећим „роботаксијима” и хуманоидним роботима.
Поверење Волстрита у Маска један је од главних разлога његовог огромног богатства. Али то поверење изграђено је на чињеници да је у најкритичнијим тренуцима, када је новац био најпотребнији, управо америчка држава обезбедила кључну финансијску инјекцију.
Гербер, који је у међувремену постао Масков критичар, оценио је да је државна подршка на крају била добра за Америку и друштво, јер су те компаније створене и опстале. Ипак, додао је да је грешка владе била то што није узела власнички удео.
