Ilon Mask ima mnogo onih kojima može da zahvali za svoj uspon — od inženjera koji su ostvarili tehnološke proboje do investitora sa Volstrita koji su bili spremni da ulažu veliki novac. Ipak, važnu ulogu u stvaranju njegove poslovne imperije imali su i američki poreski obveznici i državne politike.
Maskove kompanije Tesla i SpaceX dobile su presudnu državnu podršku u trenucima kada im je bila najpotrebnija. Kako je ocenio Ros Gerber, izvršni direktor investicione kompanije Gerber Kawasaki i jedan od ranih ulagača u Teslu, bez vlade ne bi bilo ni Tesle ni SpaceX-a.
Američka savezna vlada dodelila je SpaceX-u više od 500 miliona dolara bespovratnih sredstava u ranim godinama razvoja, dok je Tesla kroz podsticaje, zajmove, ugovore i regulatorne politike dobila još veće iznose.
Ključan za SpaceX bio je trenutak kada je pomoć stigla. Prvi veliki podsticaj kompanija je dobila 2006. godine, kada je NASA odobrila 278 miliona dolara za razvoj raketnog sistema Falcon i svemirske kapsule Dragon.
U to vreme program Space Shuttle bližio se kraju, a Sjedinjenim Državama bio je potreban nov način za prevoz astronauta i tereta do Međunarodne svemirske stanice.
Podrška NASA-e nije se završila na bespovratnim sredstvima. Krajem 2008. godine SpaceX je bio gotovo bez novca, ali je tada dobio ključan ugovor NASA-e vredan 1,6 milijardi dolara.
Sam Mask je 2012. godine priznao da SpaceX ne bi mogao da dođe do te tačke bez pomoći NASA-e.
Tesla je, za razliku od SpaceX-a, u početku dobijala manje državne ugovore, ali je i njoj državna podrška bila presudna. Početkom 2010. godine kompanija je u celoj svojoj istoriji prodala manje od 2.000 automobila.
Tada je od američkog Ministarstva energetike dobila zajam od 465 miliona dolara sa niskom kamatom, samo nekoliko meseci pre izlaska na berzu. Tim novcem razvijen je Model S, prvi veliki Teslin uspeh, a zajam je prevremeno vraćen 2013. godine.
Važnu ulogu imale su i poreske olakšice od 7.500 dolara za kupce električnih vozila. Procenjuje se da su kupci Tesle dobili oko 3,4 milijarde dolara saveznih poreskih olakšica pre nego što je ta pogodnost ukinuta 2019. godine.
Ipak, najznačajnija finansijska podrška Tesli nije došla direktno od poreskih olakšica, već iz vladinog programa za smanjenje emisija ugljenika.
Proizvođači automobila morali su da poštuju ograničenja emisija ili da kupuju takozvane kredite za emisije od kompanija koje su imale višak. Tesla je, zbog toga što proizvodi električna vozila, imala višak tih kredita i prodavala ih drugim proizvođačima.
Ta prodaja je u ranim godinama bila od ogromnog značaja za opstanak kompanije. Između 2008. i 2019. godine Tesla je na taj način zaradila više od dve milijarde dolara.
Mask je 2020. godine priznao da je Tesla 2019. bila na ivici bankrota. Tek 2021. godine kompanija je uspela da ostvari dobit bez pomoći prodaje regulatornih kredita.
Od 2019. godine prodaja tih kredita donela je Tesli dodatnih 12,3 milijarde dolara, ali se očekuje da će taj izvor prihoda presušiti nakon što je američki Kongres ukinuo program.
Danas se vrednost Tesle više ne zasniva samo na automobilima, već i na Maskovim obećanjima o samovozećim „robotaksijima” i humanoidnim robotima.
Poverenje Volstrita u Maska jedan je od glavnih razloga njegovog ogromnog bogatstva. Ali to poverenje izgrađeno je na činjenici da je u najkritičnijim trenucima, kada je novac bio najpotrebniji, upravo američka država obezbedila ključnu finansijsku injekciju.
Gerber, koji je u međuvremenu postao Maskov kritičar, ocenio je da je državna podrška na kraju bila dobra za Ameriku i društvo, jer su te kompanije stvorene i opstale. Ipak, dodao je da je greška vlade bila to što nije uzela vlasnički udeo.
