Bivši analitičar CIA Lari Džonson ponovio je tvrdnju da je američki predsednik Donald Tramp razmatrao mogućnost upotrebe nuklearnog oružja protiv Irana, ali da je predsedavajući Združenog generalštaba, general Den Kejn, odlučno odbacio takav predlog.
Džonson je ranije izneo tvrdnju da je Kejn posle hitnog sastanka u Pentagonu 18. aprila izašao pognute glave. Međutim, ne postoje potvrđeni izveštaji da je takav sastanak tog dana zaista održan.
Prema Džonsonovim rečima, Tramp je ozbiljno razmatrao i postavljao pitanja o upotrebi nuklearnog oružja, a general Kejn je, kako tvrdi, na to odgovorio čvrstim „apsolutno ne“.
Džonson je naveo da je upravo posle tog protivljenja Tramp javno poručio da nuklearno oružje neće biti upotrebljeno.
„To je oborio general Kejn. Zato je Donald Tramp kasnije rekao da nikada nećemo upotrebiti nuklearno oružje. Dobro je što je to skinuto sa stola“, rekao je Džonson.
On je objasnio da predsednik SAD, kao vrhovni komandant, ima ovlašćenje da naredi upotrebu nuklearnog oružja, ali da predsedavajući Združenog generalštaba ima ulogu najvišeg vojnog savetnika predsednika.
Prema njegovom tumačenju, ako bi predsednik naredio upotrebu nuklearnog oružja, naređenje bi išlo preko ministra odbrane ka komandi zaduženoj za strateške snage.
Džonson je ocenio da Kejn nije imao formalno pravo veta, ali da je kao najviši vojni savetnik mogao da se oštro suprotstavi takvoj odluci, pa čak i da podnese ostavku ako bi njegov savet bio ignorisan.
„General Kejn nije iznosio politički stav. To je bilo stvarno vojno pitanje“, naveo je Džonson.
Tvrdnje o mogućem nuklearnom scenariju dodatno su podgrejane posle Trampove objave na društvenoj mreži Truth Social od 7. aprila, u kojoj je napisao da bi „cela civilizacija mogla da umre te noći i nikada više ne bude vraćena“.
Ta poruka izazvala je strahove da bi SAD mogle da pribegnu krajnjoj vojnoj opciji u sukobu sa Iranom.
Ipak, već narednog dana Tramp je objavio prekid vatre, koji je ostao na snazi.
Rat na Bliskom istoku počeo je 28. februara zajedničkim američko-izraelskim udarima na Iran, što je dovelo do jedne od najopasnijih kriza poslednjih godina.
Sjedinjene Države ostaju jedina zemlja koja je u ratu upotrebila nuklearno oružje, kada su u avgustu 1945. godine bačene atomske bombe na japanske gradove Hirošimu i Nagasaki.
Iako Džonsonove tvrdnje nisu zvanično potvrđene, one su izazvale snažnu pažnju javnosti jer otvaraju pitanje koliko je svet bio blizu najopasnijeg mogućeg scenarija u sukobu Vašingtona i Teherana.
