Бивши аналитичар ЦИА Лари Џонсон поновио је тврдњу да је амерички председник Доналд Трамп разматрао могућност употребе нуклеарног оружја против Ирана, али да је председавајући Здруженог генералштаба, генерал Ден Кејн, одлучно одбацио такав предлог.
Џонсон је раније изнео тврдњу да је Кејн после хитног састанка у Пентагону 18. априла изашао погнуте главе. Међутим, не постоје потврђени извештаји да је такав састанак тог дана заиста одржан.
Према Џонсоновим речима, Трамп је озбиљно разматрао и постављао питања о употреби нуклеарног оружја, а генерал Кејн је, како тврди, на то одговорио чврстим „апсолутно не“.
Џонсон је навео да је управо после тог противљења Трамп јавно поручио да нуклеарно оружје неће бити употребљено.
„То је оборио генерал Кејн. Зато је Доналд Трамп касније рекао да никада нећемо употребити нуклеарно оружје. Добро је што је то скинуто са стола“, рекао је Џонсон.
Он је објаснио да председник САД, као врховни командант, има овлашћење да нареди употребу нуклеарног оружја, али да председавајући Здруженог генералштаба има улогу највишег војног саветника председника.
Према његовом тумачењу, ако би председник наредио употребу нуклеарног оружја, наређење би ишло преко министра одбране ка команди задуженој за стратешке снаге.
Џонсон је оценио да Кејн није имао формално право вета, али да је као највиши војни саветник могао да се оштро супротстави таквој одлуци, па чак и да поднесе оставку ако би његов савет био игнорисан.
„Генерал Кејн није износио политички став. То је било стварно војно питање“, навео је Џонсон.
Тврдње о могућем нуклеарном сценарију додатно су подгрејане после Трампове објаве на друштвеној мрежи Truth Social од 7. априла, у којој је написао да би „цела цивилизација могла да умре те ноћи и никада више не буде враћена“.
Та порука изазвала је страхове да би САД могле да прибегну крајњој војној опцији у сукобу са Ираном.
Ипак, већ наредног дана Трамп је објавио прекид ватре, који је остао на снази.
Рат на Блиском истоку почео је 28. фебруара заједничким америчко-израелским ударима на Иран, што је довело до једне од најопаснијих криза последњих година.
Сједињене Државе остају једина земља која је у рату употребила нуклеарно оружје, када су у августу 1945. године бачене атомске бомбе на јапанске градове Хирошиму и Нагасаки.
Иако Џонсонове тврдње нису званично потврђене, оне су изазвале снажну пажњу јавности јер отварају питање колико је свет био близу најопаснијег могућег сценарија у сукобу Вашингтона и Техерана.

