Чак и уколико буде постигнуто трајније примирје и поново успостављена слободна пловидба кроз Ормуски мореуз, повратак извоза нафте и гаса на ниво пре сукоба биће спор и неизвестан процес.
Током више од 100 дана поремећаја било је блокирано више од 10 милиона барела нафте дневно и око 300 милиона кубних метара течног природног гаса. Аналитичари процењују да су за потпунији опоравак неопходна четири повезана корака.
Први задатак је ослобађање стотина бродова који су остали у Персијском заливу. Њихов пролаз мораће пажљиво да се координира због ограничених пловних путева, док ће поједини бродови пре испловљавања морати да прођу техничке прегледе и поправке.
Након тога биће потребно вратити танкере у Залив како би извоз могао да буде настављен. Многи од њих су током кризе пребачени на друге трговинске правце, док високе премије осигурања и даље одвраћају бродске компаније од проласка кроз Ормуски мореуз.
Трећи изазов је поновно покретање производње нафте и гаса. Нафтна поља не могу одмах да се врате на пун капацитет, јер је неопходно постепено повећавати притисак како не би дошло до оштећења бушотина. Код производње течног природног гаса процес је још сложенији и може да траје најмање две недеље.
Посебан проблем представљају оштећења енергетске инфраструктуре. Поправка постројења за течни природни гас у Рас Лафану у Катару могла би да траје годинама, док су током сукоба оштећени и објекти у Ирану, Саудијској Арабији и Уједињеним Арапским Емиратима.
Додатну опасност представљају поморске мине. Процењује се да се у главним пловним каналима и даље налази око 80 мина, због чега ће брзина опоравка зависити не само од техничких и логистичких услова, већ и од спремности бродских компанија, осигуравача и држава да прихвате ризик пловидбе у нестабилном региону.
