Čak i ukoliko bude postignuto trajnije primirje i ponovo uspostavljena slobodna plovidba kroz Ormuski moreuz, povratak izvoza nafte i gasa na nivo pre sukoba biće spor i neizvestan proces.
Tokom više od 100 dana poremećaja bilo je blokirano više od 10 miliona barela nafte dnevno i oko 300 miliona kubnih metara tečnog prirodnog gasa. Analitičari procenjuju da su za potpuniji oporavak neophodna četiri povezana koraka.
Prvi zadatak je oslobađanje stotina brodova koji su ostali u Persijskom zalivu. Njihov prolaz moraće pažljivo da se koordinira zbog ograničenih plovnih puteva, dok će pojedini brodovi pre isplovljavanja morati da prođu tehničke preglede i popravke.
Nakon toga biće potrebno vratiti tankere u Zaliv kako bi izvoz mogao da bude nastavljen. Mnogi od njih su tokom krize prebačeni na druge trgovinske pravce, dok visoke premije osiguranja i dalje odvraćaju brodske kompanije od prolaska kroz Ormuski moreuz.
Treći izazov je ponovno pokretanje proizvodnje nafte i gasa. Naftna polja ne mogu odmah da se vrate na pun kapacitet, jer je neophodno postepeno povećavati pritisak kako ne bi došlo do oštećenja bušotina. Kod proizvodnje tečnog prirodnog gasa proces je još složeniji i može da traje najmanje dve nedelje.
Poseban problem predstavljaju oštećenja energetske infrastrukture. Popravka postrojenja za tečni prirodni gas u Ras Lafanu u Kataru mogla bi da traje godinama, dok su tokom sukoba oštećeni i objekti u Iranu, Saudijskoj Arabiji i Ujedinjenim Arapskim Emiratima.
Dodatnu opasnost predstavljaju pomorske mine. Procenjuje se da se u glavnim plovnim kanalima i dalje nalazi oko 80 mina, zbog čega će brzina oporavka zavisiti ne samo od tehničkih i logističkih uslova, već i od spremnosti brodskih kompanija, osiguravača i država da prihvate rizik plovidbe u nestabilnom regionu.
